Izvor: Politika, 18.Avg.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Improvizacije bolje od scenarija
Robert de Niro u „Taksisti” igra Trevisa Bikla i izgovara čuvenu rečenicu „Meni se obraćaš?” („Are you talkin’ to me?”) koja pre snimanja nije postojala u scenariju
Da nekada glumačke improvizacije mogu postati upečatljivije od originalnog teksta, svedoči lista najboljih filmskih scena koje prethodno nisu postojale u scenariju. Ne samo pojedine reči ili pokreti, već i kompletne scene i dijalozi nisu bili planirani, ali inspirisani trenutkom, dobri holivudski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glumci pokazali su jedan od najbitnijih kvaliteta zanata, veštinu improvizacije. Uz to su imali i sreće da se reditelji i scenaristi nisu zbog toga ljutili, već su ostavili njihove neplanirane poteze od kojih su pojedini postali kultni.
Među 25 odabranih našle su se uglavnom scene iz starijih ostvarenja što potvrđuje činjenicu da su glumci ranije imali veće slobode u interpretaciji i da su reditelji kod producenata imali veće autorske slobode nego što su one danas kada se svaka stranica knjige snimanja potpisuje, uz obavezu da bude realizovana kako je i zamišljena.
Robert de Niro u klasiku „Taksista” reditelja Martina Skorsezea igra njujorškog taksistu Trevisa Bikla koji izgovara jednu od najčuvenijih filmskih rečenica „Meni se obraćaš?” („Are you talkin’ to me?), prethodno nepostojeću u tekstu Pola Šredera. U scenariju je pisalo „Trevis razgovara sa sobom u ogledalu”. Navodno je De Niro pitao Šredera kako to da odglumi, na šta mu je on objasnio da je Trevis kao malo dete koje se igra s pištoljima i glumi frajera. Pomenutu rečenicu u to vreme koristio je jedan andergraund komičar kao osnovu svog nastupa.
Reditelj Stenli Kjubrik je bio majstor improvizacija: scena iz kasarne u filmu „Full Metal Jacket”
Reditelj Stenli Kjubrik nije bio zadovoljan tekstom za jednu od scena u filmu „Paklena pomorandža” iz 1971, pa mu je više nego dobro rešenje ponudio glavni glumac Malkolm Mekdauel spontanim izvođenjem filmske pesme „Pevam na kiši”. To je nateralo Kjubrika da odmah plati autorska prava za njeno izvođenje.
Jedna od zanimljivih spontanih glumačkih reakcija jeste ona iz filma „Ponoćni kauboj” iz 1969. u kojem jedan njujorški taksista ignoriše znake da je snimanje u toku i automobilom ulazi u kadar u trenutku kada ulicu prelazi Dastin Hofman. Slavni glumac nije bio zbunjen i i nije prekinuo kadar, već se okrenuo i sa „Hej, prolazim ovuda” opomenuo bezobzirnog vozača koji mu takođe nije ostao dužan.
Deo dijaloga iz filma „Dobri Vil Hanting” između Meta Dejmona, koji igra naslovni lik, i Robina Vilijamsa, u ulozi psihijatra, nije postojao u rukopisu. Dejmon improvizuje i u razgovoru sa Tomom Henksom u „Spasavanju redova Rajana”. U sceni ispitivanja iz ostvarenja „Dežurni krivci” scenarija se ne pridržava svih pet glumaca kada izgovaraju rečenicu „Daj mi proklete ključeve”.
Inače, na listi su i klasici poput dela „Kad jaganjci utihnu” i scena kada Hanibal Lektor (u tumačenju Entonija Hopkinsa) objašnjava kako je pojeo jednu od svojih žrtava, kao i čuvena scena iz kasarne u filmu „Full Metal Jacket”Stenlija Kjubrika, koji u dosadašnjoj filmskoj istoriji važi za majstora filmske režije, ali i improvizacije tokom snimanja filmova.
A. M.
objavljeno: 18.08.2011.
