Izvor: Politika, 27.Sep.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imam pravo i da se sama ponudim za ulogu
Solista beogradske opere priča o borbi za ulogu, svojoj prirodi „sad ili nikad”, trogodišnjem „druženju” s Vagnerom, javnom i privatnom životu čuvenog nemačkog kompozitora, stavu Adolfa Hitlera...
Tamara Nikezić, solista beogradske Opere (alt) pevaće ove jeseni u dve predstave na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu: „Kavalerija rustikana” Pjetra Maskanjija i „Travijata” Đuzepea Verdija.
Posle tri godine rada na Fakultetu za medije i komunikaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu predala je doktorski rad na temu „Doslednost Vagnerove muzičke drame, njegovo prisustvo na ukupnoj umetničkoj sceni, kao i sociološko-kulturološkoj mapi Evrope”.
Rođena je 8. oktobra 1975. u Baru. Fakultet muzičke umetnosti završila je u Beogradu u klasi profesora Zvonimira Krnetića, a kao stipendista Fondacije „Mario del Monako” pohađala je master klas u Minhenu. Bavi se i pisanjem poezije. Izdavačka kuća „Treći milenijum” objavila joj je tri zbirke: „Život me pokvario”, „Duša od konca” i „Demoni kao mi”.
Živi u Beogradu.
Ko vas je izveo na scenu?
Moj profesor režije Dejan Miladinović još dok smo na fakultetu pripremali Pučinijeve „Sestre Anđelike” u Bitef teatru. S njim sam se prošle sezone ponovo srela na sceni u projektu „U ovom znaku ćeš pobediti” povodom obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta i u Vagnerovom „Holanđaninu lutalici”.
Kako su protekle vaše studije u Beogradu?
Kao student sam vrlo uredno pratila sva pozorišna zbivanja. Bila mi je to očigledna nastava u izvođenju naše glumačke i operske elite uprkos svim problemima. To je bio period političkih nemira devedesetih kad je bilo više haosa nego reda.
Kako stižete do uloga?
Tu je, kao i u svakom poslu, velika borba. Imam pravo i da se, ako me neko ne vidi u određenoj ulozi, sama ponudim. Ali, poštujem i poslovicu po kojoj „svaka ptica peva svojim glasom”, niko nema istu boju glasa, niko ne peva na isti način, pa za svaku od nas ima mesta.
Ko vam pomaže u toj borbi?
Kad se pripremamo za neku predstavu mi smo tada tim u kome svi imaju isti interes, a to je osvajanje publike. Počinjemo rad pojedinačno, s pijanistima, pa grupno s dirigentom, zatim idemo na scenske probe...
Šta obeležava vaš glas?
Moj glas je božja volja, nije moj izbor, ali sam veoma zadovoljna, prija mi zvuk mog alta. Istina je i da svaki glas ima svoju lepotu. Moj je obavezujući, pa moram mnogo da radim na njegovom oblikovanju i čuvanju.
Čemu se predajete van scene?
Čitanju i pisanju. Pišem pesme, a i završila sam doktorski rad o Vilhelmu Rihardu Vagneru (1813–1883) i njegovom delu. Ovaj rad nisam planirala, ali sticajem okolnosti ušla sam u njegov „život” i tek tada sam odlučila da to bude moj doktorski rad.
Kakav je Vagner bio javno...
Ideološki je bio antisemita. Nije voleo Jevreje uz stav da su „štetan element za nemačku kulturu”. To je veoma isticao zbog čega se razišao s filozofom Fridrihom Ničeom koji mu je bio veoma blizak. Niče je osudio Vagnera zbog takvog stava.
...a kakav privatno?
Vrlo kontroverzan, ali i pomirljiv i u najdelikatnijim situacijama. S prvom ženom glumicom Minom Planer odselio se iz Lajpciga u Rigu u kojoj je bio dirigent opere, a ona je otuda pobegla s nekim oficirom od koga se, posle nekoliko meseci, vratila Vagneru koji joj je oprostio nevernost! Posle njene smrti oženio se ćerkom Franca Lista, Kozinom s kojom je imao troje dece i ogromno delo koje je Hitler „usvojio”.
U kakvoj vezi su Hitler i Vagner?
U Vagnerovom delu „Parsifal” ima elemenata antisemitizma, pa sve ono što je on teorijski započeo Hitler je praktično sprovodio. Vagner je rekao: „Ja sam vrhovni vođa. Moja muzika mora da zavlada svetom!” Zapravo je rekao: „Ja ću kroz tu muziku vladati svetom”. Zato je i osnovao pozorište u Bajrojtu, koje je sagrađeno po njegovim nacrtima i da se tu izvode samo njegova dela!
Kad planirate odbranu doktorske teze o Vagneru?
Predala sam rad na kucanje, pa kad ga pročita mentor, mora da prođe i kroz druge, treće ruke. Ako sam već odlučila da to uradim želim da delo bude na visokom nivou, jer Vagner ne samo što je bio poseban kompozitor, već i pesnik, esejista i muzički teoretičar. U svojim delima je postavio osnovu ozbiljne muzike 20. veka. Posebno u „Tristanu i Izoldi”. Za svoja muzička dela je govorio da su drame.
A kako je nastao „Holanđanin lutalica”?
Vagner je ceo život preslikao na svoja dela, pa i na „Holanđanina” kome je dao predznak „Leteći”. Na ideju je došao kad je iz Rige, zbog finansijskih problema, pobegao u London s prvom ženom Minom. Brod je, po njegovom pisanju, zahvatila jaka bura, pa je o njoj i brodu koji propada, pa se uspinje, a on kaže „leti”, napisao dramu i komponovao muziku.
Gde je Vagner kod nas?
Po peti-šesti put je vraćen na scenu prošle godine predstavom „Holanđanin lutalica”. To je njegova najromantičnija predstava, a s najmanje zahteva za postavljanje na sceni pošto mi nemamo ansambl koji bi trebalo da odgovori na sve stavove Vagnera.
-----------------------------------------
Spremna sam i da se izvinim i pokajem
Kakvi ste privatno?
Moja priroda je ishitrena: „sad ili nikad”. O životnim odnosima „razmišljam” srcem. Uvek slušam svoj prvi impuls. On mi je najvažniji, jer sve ostalo može da bude neki interes. Naravno da nisam uvek u pravu, ali spremna sam i da se izvinim i pokajem.
Kako čuvate izgled?
Podrška i ljubav porodice i prijatelja su mi u svemu što radim najbolji eliksir za izgled, dušu i srce. To je ono što je najveći pokretač. Koliko može da me spusti toliko može i da me uzdigne.
Slavko Trošelj
objavljeno: 28.09.2014
