Izvor: Objava, 28.Jul.2018, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СЕЛИМ III ЏИХАДАР

Османски султан Селим III Џихадар рођен је 24. децембра 1761. године у Истанбулу. Дошао је на власт 7. априла 1789. године и одмах почео спровођење реформе пореза и поседа и оснивање војних снага европског типа. Упркос томе бејаху његове трупе у рату против Аустрије и Русије више пута потучене. Године 1792. беше закључен мировни споразум у Јашију, којим је Турска морала признати руско присвајање Крима и Грузије. Русија добија Очаков и земље између Буга и Дњестра. Селим III је поклањао велику пажњу добрим односима са свим европским државама, нарочито са Француском. Добрим односима са Французима дошао је крај кад је Наполеон извршио инвазију на Египат. Уз помоћ енглеских трупа Османлије успевају да истисну Французе. Мир у Амијену (јун 1802. године) поново ће довести у добре везе Турску и Француску.

Султанов највећи проблем било је јачање турских намесника на Балкану. Они су одбијали било какву контролу из Цариграда и водили оружане борбе против султана. Али најопаснији покрет на Балкану био је Први српски устанак који је Карађорђе подигао у Србији (1804. године). Овде није била реч о обичној побуни, био је то национални покрет веома дефинисан у својим жељама и хтењима. Селим III је у борбама против српских устаника претрпео неуспех, а кад су они почетком 1807. године ослободили Београд, беше присиљен да Србији призна аутономију.

Јаничари и остали противници реформи збацили су 29. маја 1807. године султана Селима III с престола, а 28. јула следеће, 1808. године, убијен је у Истанбулу по наредби његовог наследника, Мустафе IV.