Izvor: Objava, 27.Okt.2019, 11:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПАТРИЈАРХ АРСЕНИЈЕ III ЧАРНОЈЕВИЋ

Српски патријарх Арсеније III Чарнојевић рођен је 1633. године у Бајицама. Као монах био је у придворној служби патријарха Максима, који је окупљао око себе књигочатце, доброписце, даскале и књигописце. У тридесет другој години постао је игуман Пећког манастира. У истом манастиру изабран је касније за митрополита хвостанског (1669) и патријарха српског (1672). Путовао је и обилазио велика пространства Патријаршије. Крајем 1682. и почетком 1683. путовао је у Свету земљу, о чему је водио дневник. Кад се аустријско-турски рат 1683-99. проширио далеко на југ, Арсеније је упоредо с Ђорђем Бранковићем позвао Србе на устанак. Судбину покрета и опстанак народа у Србији потпуно је везао за исход аустријско-турског ратовања закључујући споразум с представницима Леополда I о војној сарадњи (27. октобра 1689). После аустријског пораза код Качаника, Арсеније се јануара 1690. године са већим делом Срба са Косова повлачи из Пећи према Београду. Када су у јесен исте године Турци угрозили Београд, патријарх и сви Срби напустили су град и преко Саве прешли у Угарску. Пре тога, у Београду, одржан је сабор с кога је Леополду I упућен захтев да Срби у Подунављу добију црквену аутономију какву су имали у Турској. На овој основи бечки двор је 21. августа 1690. дао прве повластице Србима на својој територији. Арсеније III је наставио са својом акцијом у Аустрији настојећи да сачува добијене повластице, да се ослободи засужњени Ђорђе Бранковић, коме би се признала титула српског деспота, и да се руски цар Петар I ангажује као заштитник српских права. Арсеније је умро 27. октобра 1706. године у Бечу.

Поред Дневника, Арсеније је написао већи број песама, међу којима се нарочито истиче књижевноуметничка посланица Теодору Алексијевичу Головину, царском саветнику у Москви.