Izvor: Objava, 18.Jul.2018, 00:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАТАРИНА II ВЕЛИКА

Катарина II Велика била је једна од највећих владарки у историји Русије. Енергична, мудра и весела, истовремено тајанствена и рањива, за тридесет четири године колико је била царица, од Русије је направила моћну државу, али је била и велики аутократа, чији је приватни живот био испуњен љубавним аферама.

Катарина је рођена као принцеза Софија Августа Фредерика од Анхалт-Зербста у Штетину 2. маја 1729. За царицу Русије крунисана је 1762. под именом Катарина II. Дошла је на престо у јулском преврату те године којим је свргнут њен муж, неспособни и непопуларни цар Петар III, којег је неколико дана касније, без Катарининог знања и противно њеној одлуци да бившем цару поштеди живот, убио Алексеј Орлов, један од завереника који су довели Катарину на власт. Катарина је енергично и ефикасно владала Русијом од 1762. до своје смрти 1796. Њен положај и ауторитет на дворовима Европе био је огроман. Краљ Пруске Фридрих II и цар Светог Римског Царства Јосиф II били су, такорећи, њене послушне слуге, а Енглеска је тражила савез са Русијом, јер је у њено време и њеном заслугом Русија била моћна држава. У спровођењу и унутрашње и спољне политике Русије била је под утицајем племства, али само до оне границе која је њој одговарала. Највећи утицај на њу имао је Григориј Потемкин - за време њене владавине сива еминенција Русије - а, такође, и племићи Григориј Орлов и Платон Зубов. Катарина је допустила племству да још више него до тада искоришћава сељаке-кметове и да козаке, који су дотле били слободни, потчињава и претвара у кметове. То је 1773. изазвало велики сељачко-козачки устанак под вођством донског козака Јемељана Пугачова. Катарина је на устанике послала царску војску која је 1774. у крви угушила устанак и заробила Пугачова, који је у кавезу одведен у Москву где је погубљен 21. јануара 1775, након чега су двор и племство пливали у весељу. Кметство и аутократско ограничавање личних слобода изазвали су и протесте неких руских интелектуалаца, у првом реду Николаја Новикова и Александра Радишчева. Катарина је Новикова затворила, а Радишчева протерала у Сибир.

Катарина спада у ред владара просвећеног апсолутизма. Одржавала је везе с француским просветитељима, помагала науку, књижевност и уметност. Међутим, није учинила ништа да помогне сиромашном руском народу. За разлику од својих поданика, Катарина је живела веома раскошно. Чак и њено инспекцијско путовање на тек припојени Крим 1787. било је тако припремљено да се није осетио никакав недостатак луксузног дворског живота. Катарина је била војсковођа-освајач. Водила је два успешна рата против Турске: од 1768. до 1774. и од 1787. до 1792. Освојила је многе делове Азије, а три пута је, заједно са Аустријом и Пруском, учествовала у деоби Пољске која је била под руском доминацијом. За више од три деценије њене владавине Русија је доживела препород и постала моћна држава са огромним ауторитетом у Европи. Имала је буран приватни живот. Са Потемкином је била у тајном браку, њен наследник Павле I био је незаконити син Катарине и дворјанина Сергеја Салтикова, а ванбрачног сина имала је и са Григоријем Орловим. Умрла је у Санкт Петербургу, након можданог удара, 17. новембра 1796.

Била је царица-љубавница, али је истовремено својим огромним делом и заслугама заувек ушла у светску историју.