Izvor: Objava, 15.Jul.2018, 21:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАТАРИНА II ВЕЛИКА

Катарина II Велика била је једна од највећих владарки у историји Русије. Енергична, мудра и весела, истовремено тајанствена и рањива, за тридесет четири године колико је била царица, од Русије је направила моћну
државу, али је била и велики
аутократа, чији је приватни живот био испуњен љубавним аферама.

Катарина је рођена као немачка принцеза Софија Августа Фредерика од Анхалт-Зербста у Шчећину 2. маја 1729. За царицу Русије крунисана је 1762. под именом Катарина II. Дошла је на престо у јулском преврату те године којим је свргнут њен муж цар Петар III, којег је неколико дана касније, без Катарининог знања и противно њеној одлуци да поштеди живот бившем цару, убио Алексеј Орлов, један од завереника који су довели Катарину на власт. Катарина је владала Русијом од 1762. до своје смрти 1796. Њен положај и ауторитет на дворовима Европе био је огроман. Краљ Фридрих II
Велики и цар Јосиф II били су, такорећи, њене послушне слуге, а Енглеска је тражила савез са Русијом, јер је у њено време и њеном заслугом Русија била моћна држава. У спровођењу и унутрашње и спољне политике Русије била је под утицајем племства, али само до оне границе која је њој одговарала. Највећи утицај на њу имао је Григориј Потемкин - за време њене владавине сива еминенција Русије - а, такође, и племићи Григориј Орлов и Платон Зубов. Катарина је допустила племству да још више него до тада искоришћава сељаке-кметове и да козаке, који су дотле били слободни, потчињава и претвара у кметове. То је 1773. изазвало велики сељачко-козачки устанак под вођством донског козака Јемељана Пугачова. Катарина је на устанике послала царску војску која је 1774. у крви угушила устанак и заробила Пугачова, који је у кавезу одведен у Москву, где је погубљен 21. јануара 1775. Кметство и аутократско ограничавање личних слобода изазвали су и протесте неких руских интелектуалаца, у првом реду Николаја Новикова и Александра Радишчева. Катарина је Новикова затворила, а Радишчева протерала у Сибир.

Катарина спада у ред владара који су највише учинили на просветитељству народа. Била је под великим утицајем француских филозофа, пре свега Волтера, и општих идеја просвећености које су у то време захватиле Европу. Спровела је значајне реформе: отварала је школе, помагала науку, књижевност и уметност, реформисала је судство и администрацију, уредила финансије, укинула тортуру, а смртну казну заменила прогонством у Сибир. Катарина је била војсковођа-освајач. Водила је два успешна рата против Турске - од 1768. до 1774. и од 1787. до 1792. Освојила је многе делове Азије, а три пута је, заједно са Аустријом и Пруском, учествовала у деоби Пољске, која је била под руском доминацијом. За више од три деценије
владавине Катарине Велике
Русија је доживела препород и постала моћна држава са огромним ауторитетом у Европи. Имала је буран приватни живот. Са Потемкином је била у тајном браку, њен наследник Павле I био је незаконити син Катарине и дворјанина Сергеја Салтикова, а ванбрачног сина имала је и са
Григоријем Орловим. Умрла је у Санкт Петербургу, након можданог удара, 17. новембра 1796.

Катарина II Велика је била царица-љубавница, али та чињеница не доводи у питање њено огромно дело и заслуге којима је заувек ушла у светску историју.