МЕХМЕД II ОСВАЈАЧ

Izvor: Objava, 05.Sep.2018, 09:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МЕХМЕД II ОСВАЈАЧ

Османски султан који је из корена променио мапу Балканског полуострва, Мехмед II Освајач, рођен је у Једрену 30. марта 1432. године. Његов отац, Мурат II, абдицирао је у његову корист 1. децембра 1444, када је Мехмед имао само 12 година, али се поново вратио на престо две године касније. На власт је Мехмед дошао 18. фебруара 1451. године.

На самом почетку своје владавине, Мехмед II је погубио своју браћу, која су му владавину могла довести у питање. Од тада ће то бити пракса на османском двору. Увек ће нови султан одмах по доласку на престо немилосрдно уклонити све могуће претенденте на престо.

На почетку Мехмедове владавине, моћна сила од око 100.000 Турака опсела је почетком априла 1453. године Цариград, који је бранило 9.000 војника. Први су се турски напади на град завршили с огромним губицима по нападаче, но њихов се интензитет повећавао све до 29. маја, када турске снаге успевају да освоје Цариград. Уследио је страшан покољ становништва, а султан је одобрио својој војсци, у складу с обичајима, три пуна дана за пљачку. Одмах након тога је признао духовне вође грчке православне, јерменске и јеврејске цркве. Њихово је седиште морало бити у Цариграду. Почео је да обнавља град и да му враћа претходни сјај. Услови за живот у Цариграду су били толико добри да су многи муслимани, Грци и Јевреји населили град. До 1477. године у Цариграду је било 100.000 људи.

Године 1459. Србија је дефинитивно пала под турску власт. Након тога је освојена Мореја, део Пелопонеза под византијском влашћу, а затим и црноморски градови Амасеја и Трапезунт. У наредним годинама је протерао влашког кнеза по имену Влад Дракул и заузео још Лезбос.

Године 1463. и Босна је пала под турску власт. Исте године је почео рат и против Венеције, а он ће се протегнути на дугих 16 година.

Године 1471. султан је подигао тврђаву Шабац у близини Београда, града којег је петнаест година раније безуспешно опседао и под којим је током те опсаде био рањен.

Умро је 3. маја 1481. године у логору код Гебзе, отрован од сина Бајазита, са којим никада није био у добрим односима. Мехмедови посмртни остаци су покопани у турбету Фатихове џамије, које је он за живота дао изградити у Цариграду.

Сакупио је библиотеку грчких и латинских текстова и саградио је осам високих школа, али га се народ бојао због суровости. Током његовог владања, што кроз ратове, извршавање смртних казни итд. страдало је скоро 900.000 људи.