Izvor: Objava, 17.Avg.2018, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ФРИДРИХ II ВЕЛИКИ
Рођен у Берлину 24. јануара 1712, син краља Пруске Фридриха Вилхелма I, занесен француском књижевношћу и филозофијом, љубитељ музике и плодан флаутиста, сукобио се са својим оцем који жели да га подвргне спартанском и војничком образовању. После неуспешног покушаја бекства у Велику Британију (1730), подвргнут је строгом надзору и упознаје се са административним дужностима и војним вежбама. Од 1736, међутим, може да живи према властитим склоностима у дворцу Рајнсберг, окружен уметницима и књижевницима. Излаже своју теорију о уговорној монархији у делу "Анти-Макијавели", које Волтер, са којим се дописује од 1736, коригује и објављује 1740. Његове теорије о власти донеће му репутацију просвећеног владара. Волтер и француски филозофи ће му се дивити и доприносиће стварању слике о њему као "краљу-филозофу".
Фридрих II постаје краљ Пруске 31. маја 1740, након смрти свог оца. Од тада ће се показати као ненадмашан војсковођа. Он одмах осваја Шлезију, што је потврђено споразумом из Бреслауа (1742). Седмогодишњи рат га, и поред сјајних победа над Французима, доводи на ивицу пропасти, коју избегава захваљујући изласку Русије из рата после смрти царице Јелисавете (1762). Споразумом из Хубертсбурга (1763) задржао је Шлезију. Деобом Пољске 1772. добио је део Велике Пољске, то јест крајеве између Источне Пруске и Бранденбурга (сем Гдањска и Торна).
Након Седмогодишњег рата, краљ настоји да оствари благостање у својој земљи мудром економском и финансијском политиком. Обезбеђује насељавање и земљорадничку колонизацију. Индустрија се развија оснивањем фабрика. Трговини погодује оснивање банака, укидање унутрашњих царина и путарина, развој комуникација, итд. Уведена је модерна администрација. Краљ пажљиво надзире свештенство, али ипак прима протеране језуите (1773); развијају се образовање и универзитети.
Фридрих II је умро 17. августа 1786. у Потсдаму. Он је власт заснивао на разуму, одбијајући да власти прида божански карактер и тврдећи да владар треба да делује у складу са интересима земље, а не према властитом интересу.
