Izvor: Objava, 29.Jul.2018, 17:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈОСИФ II

Јосиф II био је владар Светог римског царства (1765-90). Рођен је 13. марта 1741. у Бечу. Био је најстарији син Марије Терезије и њен сувладар од 1765. до 1780. После њене смрти, покушао је да настави тамо где је она стала у реформисању царства.

Поборник просвећеног апсолутизма, у интересу буржоазије, на коју се ослањао у борби против феудалаца и римокатоличке цркве, провео је значајне реформе, ослободивши сељаке везаности за земљу и личне зависности од феудалаца, али их је ипак оставио под влашћу властелинског суда.

Почео је да опорезује и племство и свештенство, увео државну контролу над папским булама, а 1781. је донео Едикт о толеранцији, којим је некатолицима дозволио слободу вероисповести и приступ у државну и јавну службу, али је истовремено јачао апсолутизам и проводио германизацију.

Реформе су посебно поздравили Срби у јужној Угарској, јер је требало да их у верском и грађанском погледу изједначе с римокатолицима.

После врло важног састанка са руском царицом Катарином II на Криму 1787, ушао је у савезу са Русијом у рат против Турске, али морао је да прекине учешће у рату и врати се кући због немира у Угарској и Аустријској Холандији.

Заплашен Француском револуцијом, пред крај своје владавине поништио је многе реформе. Умро је 20. фебруара 1790. у Бечу, а његов брат и наследник Леополд Други је све вратио на пређашње стање.