Izvor: Luftika.rs, 05.Okt.2022, 16:15
I opet 5. oktobar – jedan datum, dva ubistva, tri heroine i bezbroj skenjanih naraštaja
Peti oktobar zauzima posebno mesto u našoj istoriji. Osim izrežirane revolucije, proćerdane nade za boljim društvom i višim standardom, ovaj datum je važan i zbog smrti dvojice mladića koji su živote izgubili u toku služenja vojnog roka u mirnodopskom periodu.
Danas je 18 godina otkako su majke Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića zaplakale i proklele dan kada su sinove poslale u ruke sistema. Danas je dan kada su njihovi očevi u neverici primili vest da su im se sinovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << međusobno poubijali na straži u topčiderskoj kasarni.
Nisu poverovali, tražili su dodatnu istragu i dobili zaključak da je u sve umešana treća osoba koja je obojicu vojnika likvidirala. Nešto ili nekoga su videli, priča se već čitavo punoletstvo. Da li Ratka Mladića, da li Radovana Karadžića, da li nekoga trećeg, ali sve je vešto skriveno, zakopano i svesno zaboravljeno.
Svi su zaboravili roditeljsku patnju. Njihovu decu koja su izgubila živote bez ikakve potrebe i nužde, u periodu mira kada se činilo da smo konačno okončali silne ratove. Bez odgovora. Život bez istine. Bez pravde. I bez utehe. Eto, to je naš sistem koji će sutra ponovo zahtevati glave sopstvene dece, da ga brane i za njega krvare.
Peti oktobar je pobeda konvertovana u poraz. Ogolila se prevara, okoristili se prevaranti, a mi smo tu negde gde smo oduvek i bili. U središtu laži i njihovih obećanja, u kovčegu smrti, strahova i paranoje od novih tragedija.
Umesto ulične proslave, neradnog dana, karnevala i parade istinskog ponosa zbog 22 godine od obaranja porodice Milošević sa vlasti, umesto slavljenja života i prosperiteta nacije, mi danas možemo samo okrenuti glavu kako ne bi mislili na istinu o ovom datumu, o tome kakve smo majmunčine ispali u periodu nakon 2000. godine, kako smo dozvolili da istina o ubijenim gardistima bude toliko očigledno skrivana i ukradena od unesrećenih roditelja.
Ali, ne mora peti oktobar biti isključivo nesrećna okolnost u našem kalendaru. Krije ovaj datum i neku drugu stranu.
Peti oktobar je i dan kada je rođena jedna od naših najvećih glumica ikada na prostorima Balkana, ali i Evrope. Milena Dravić je rođena ovog sudbonosnog dana, ovog dana koji se neće slaviti, već će se u tišini i stidu sačekati da prođe mimo nas.
Milenina zaostavština ostaje za izučavanje i uživanje budućim generacijama umetnika i amaterskih ljubitelja filma.
Zaostavština i legenda o još jednoj dami, takođe, se mora uzeti u obzir kada je današnji dan u pitanju. Petog oktobra 1973. zauvek nas je napustila heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata, Milunka Savić.
Žena o čijem se herojstvu govorilo po čitavoj Evropi, a najmanje u njenoj Srbiji i Beogradu. I nju smo prepustili zaboravu, kako mi to oduvek radimo.
Peti oktobar može biti i lepa asocijacija i podsetnik na neke naše privatne, intimne i sasvim lične stvari, koje nemaju mnogo veze sa našom kolektivnom nesrećom i sramotom.
Ovo je i dan kad su neki od nas pronašli Veru, u sebi i do sebe, dan kada se pojavila kako bi se iznova upoznali.
Oprostimo sebi peti oktobar i nadajmo se onom koji nikada nije osvanuo – 6.10.
Zlatno doba je prošlo! Što smo živeli lepo, živeli smo, kreće ledeno loba gore od 90-tih
