Izvor: Glas javnosti, 23.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I maršal je voleo Deda mraza
O tome kako je „običan“ čovek-proleter u ono komunističko doba u SFRJ dočekivao Nove godine sigurno su vam pričale majke i bake, ili ih se pak i sami sećate. Ali, verovatno ne znate kako ih je u to vreme dočekivao prvi čovek države, Josip Broz Tito. Izložba „Titove Nove Godine“ koja će, od 26. decembra do 31. januara, biti otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije, pruža vam priliku da nakratko zavirite u glamurozni svet maršalovih novogodišnjih dočeka. A i oni su, priča Ana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Panić, kustoskinja Muzeja istorije Jugoslavije i autorka izložbe, i te kako korišćeni u svrhu promocije komunizma i slavljene „po partijskom zadatku“. Javne svetkovine brisale su granice između ličnog i društvenog, a jedna od glavnih funkcija bila im je integracija. O tome se vodilo računa i kada su organizovani dočeci Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ.
- Na ideju o stvaranju ove izložbe došla sam pre dve godine, kad sam spremajući postavku o novogodišnjim čestitkama koje je maršal dobijao krajem godine naišla na dosta podataka i protokola o organizaciji dočeka za prvog čoveka države. Dosta podataka pronašla sam i u fondovima Antifašističkog veća žena, koje je uglavnom i bilo zaduženo za to da te noći sve protekne u najboljem redu - objašnjava Ana Panić.
Nova godina, koja do Drugog svetskog rata nije bila preterano popularan praznik među Jugoslovenima, trebalo je, objašnjava kustos Muzeja „25. maj“, da u javnom životu SFRJ zameni dotadašnje obeležavanje Božića, ali i da vešto izbegne podvojenost stanovništva različitih veroispovesti i stvori osećaj pripadnosti jednoj zajednici-mlađanoj SFRJ. Upravo zato, sačuvanih podataka i fotografija sa Titovih proslava Nove godine u posleratnim godinama skoro i da nema u arhivama. Pedesetih godina maršal je krajem godine uglavnom bio u inostranstvu, na svojim „putevima mira“, te bi mu naša ambasada u državi u kojoj se trenutno zatekao na brzinu organizovala nekakav doček.
- Ali, od šezdesetih godina sve se to promenilo, pa je Josip Broz, sve do smrti, svaku Novu godinu provodio u Jugoslaviji. Verovatno da je na to uticala i činjenica da se u međuvremenu pojavila i televizija, te je Tito koristio priliku da ga i te noći kamera zabeleži među narodom. Tako bi prvi deo večeri Tito proveo sa suprugom i najbližim prijateljima, u intimnom dočeku, a onda bi, posle ponoći, izašao da prošeta gradom, provoza se tramvajem, poseti neki studentski dom ili kasarnu... Zato, pored otkrivanja trenutaka iz privatnog života doživotnog predsednika SFRJ, ova izložba otvara i pitanje odnosa države i crkve, odnosa verskih poglavara prema Titu i ukidanju i zabrani verskih praznika, koje smišljeno zamenjuje proslava Nove godine - objašnjava Ana Panić.
Na izložbi u Muzeju istorije Jugoslavije, koju će posetioci moći da vide svakog dana od 10 do 16 sati, izuzev ponedeljkom, biće predstavljena dokumenta iz Arhiva Josipa Broza Tita, koji govore o protokolu i vrlo detaljnoj organizaciji i planiranju dočeka Nove godine predsednika SFRJ, programi, pozivnice, liste gostiju sa rasporedom sedenja i nastupanja te večeri, kao i novinski članci i arhivski video i audio-snimci.
- Gospodin Ranko Bugarčić, koji je tada radio u protokolu Titovog kabineta, a docnije kod nas u muzeju, pričao mi je tako o „najluđoj noći“ na Brionima, kojoj je 1978. godine imao čast da prisustvuje. Poziv bi odabrani gosti dobili nekoliko meseci unapred, na Brione se stizalo nekoliko dana pre dočeka, koji je uvek bio veseo i sa bogatom trpezom, a onda bi se, prvog i drugog januara, obavezno išlo u lov. Zvali su se poznati pevači, poput Tereze Kesovije, Olivere Katarine ili Nikole Karovića, koji bi u tom slučaju istog trena otkazivali sve zakazane obaveze. Na spiskovima zvanica obavezni su bili Titovi intimni prijatelji i tadašnji političari - poput Edvarda Kardelja i Stevana Doronskog, a noć nije mogla ni da se zamisli bez tamburaša i orkestra Garde - priča autorka izložbe.
Među izloženim materijalom su, naravno, i arhivske fotografije iz Titove privatne fototeke, na kojima po prvi put možete videti maršala kako, opušteno, sa širokim osmehom i šašavom kapicom na glavi, dočekuje Novu godinu u Beogradu, Zagrebu, LJubljani, Sarajevu, na Brionima, Brdu kod Kranja, na brodu „Galeb“, ali i u Indoneziji i Egiptu.
Otkad su to Jevreji poceli da vole deda mraza.Pamtim samo da je Joza Klajn izlazio na paradu da bi pokazao svoju nakaradu.A mi smo mu aplaudirali i voleli ga vise od najdrazih clanova uze familije.Teski smo mi slucajevi i nepopravljivi kad posle dvadeset osam godina od njegove smrti jos uvek baljezgamo i mastamo i zalimo za najvecim srpskim zlotvorom. Srbinu niko nije kriv vec on sam sebi.
.jpg)
