Izvor: Glas javnosti, 10.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I kruna Nemanjića
Godine 1993. postavljen je i osvećen ikonostas u hramu Svetog Stefana i Jelene Štiljanović u Augsburgu, u Nemačkoj, rad duborezačke radionice Dragana i Vladimira Petrovića iz Beograda. Ikonostas je širok 13,5 metara, a visok šest i najveći je u Nemačkoj. Ručno je rađen od slavonske hrastovine i predstavlja pravo malo remek-delo, a radilo ga je danonoćno trinaest majstora dletom i čekićem.
- Rukotvorina odražava period ranog hrišćanstva i prepoznatljivo školu kamene plastike >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << - kaže Dragan Petrović, autor ikonostasa na čijim vratima su grb Patrijaršije i kruna Nemanjića.
Draganovi ikonostasi krase srpske pravoslavne crkve i u Republici Srpskoj, u Rabrovcu, Lazarevu, Založinama i Donjim Vinjačanima kod Banjaluke, zatim u Maglajanima kod Laktaša i Brusnici kod Lopara. Autor je i četiri beogradska ikonostasa u četiri beogradske crkve, u Osipaonici kod Smedereva, u Hrtkovcima u Sremu, u Jameni kod Šida...
- Duborez se radi isključivo ručno na slavonskom hrastu, osim ako se radi pozlata i u tom slučaju koristimo lipu ili orah kao, na primer, za etno-selo Stanišići kod Bijeljine - dodaje ovaj umetnik.
- Ikonostase izrađujemo u vizantijskom ili baroknom stilu, najviše koristimo moravsku školu kamene plastike, kao i debarsku školu. Ipak, najviše uzimamo motive iz naših manastira, kao i ornamentiku sa Svete gore, gde smo više puta boravili, a i izvodili radove. Duborez radimo na više nivoa koristeći takozvanu čipku, to jest potpuno prosecanje. Za svoj rad imamo blagoslov patrijarha i sav izvoz koji radimo za dijasporu ide preko srpske Patrijaršije. Velika čast mi je da smo izvodili radove u isposnici Svetog Save u Kareji na Svetoj gori. Ista čuva dve relikvije, i to ikonu Bogorodice Mlekopitateljice, za koju ima verovanja da ju je radio Sveti Luka i štap - žezlo koji je nosio Sveti Sava. Za štap smo radili tron u kome on treba da stoji i isti je pozlaćen - priča Dragan.
U crkvi Svete Trojice u Mičigenu, od hrastovine iz otadžbine, 2003. godine postavljen je još jedan nov, Draganov ikonostas. NJegova postavka zrači posebnom lepotom koja ovoj lepoj crkvenoj građevini u Kanadi daje novi i blještaviji sjaj. Oduvek je i bilo da se srpski pravoslavni hramovi uređuju što bolje mogu. Za podizanje i postavljanje ovog ikonostasa u crkvi predsednik Crkvene opštine Svete trojice Milomir Stojanović angažovao je čak dvadeset srpskih momaka - delija.
I u srpskom pravoslavnom hramu u Nirbergu 2002. godine, takođe je novi ikonostas iz Draganove radionice ukrasio crkvene dveri.
- Pola godine sam radio na njemu, a pomagalo mi je još desetak umetnika zaposlenih u mojoj radionici. U slavonskom hrastu i orahu, rukom i dletom, rađeni su čipka i ornameti u sedam nivoa, po ugledu na ikonostas u Hilandaru. Ikonostas smo u delovima dopremili u Nemačku, a spojili smo ga i montirali u crkvi - dodaje Dragan.
Rad u svakoj novoj crkvi za njega je novo zadovoljstvo.
- Najveće mi je bogatstvo upoznavanje sa novim ljudima. Svaki moj rad je umetnička priča za sebe, a u dosadašnjoj praksi najveća mi je čast što sam napravio tron za ikonu Trojeručicu u manastiru Grgetek na Fruškoj gori. Ova ikona je kopija Hilandarske Trojeručice i ona je postavljena kao svojevrsna brana pravoslavlja.
- Naša radionica je porodična, što znači da su moja supruga Rosa, kao i ćerka Aleksandra i sin Vladimir uključeni u posao - dodaje Dragan, napominjući da njegova supruga bira motive i prenosi ih na drvo, koje se nakon toga duboreza.
