Izvor: Politika, 23.Jun.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I kokošku okrenem da vidim da nije iz Kine
Dizajnerka Mirjana Marić poslednju kolekciju poklonila Etnografskom muzeju, a izložba i monografija omaž su njoj i svima koji su doprineli uspehu tekstilne industrije, nekadašnjem ponosu SFRJ
Lepo i srećno sam završila radni vek i sad idem da se odmaram, rekla je juče Mirjana Marić u Etnografskom muzeju u Beogradu. Dizajnerka koja je uz Aleksandra Joksimovića i Dobrilu Smiljanić obeležila najslavnije doba jugoslovenske mode, poklonila je poslednju kolekciju ovom muzeju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kom će biti izložena od danas do kraja jula.
Mario Bralić, umetnički direktor izložbe „Mirjana Marić: moda i dizajn”, rekao je da ovo nije samo modna priča o paspulima i dugmićima, već omaž dizajnerki i svim ljudima koju su doprineli uspehu tekstilne industrije, ponosu Jugoslavije.
– Mirjana Marić je simbol te epohe. Ona skromno kaže da je pomogla mnogim fabrikama, ali ona je uradila mnogo više od toga. Ona je profilisala celu industriju – rekao je Bralić.
Kreatorka je kazala da bi bila najsrećnija kad bi se vratilo zlatno doba domaće tekstilne industrije:
– Ima mnogo mladih koji pokušavaju nešto da urade, ali nije posao ako vi uradite kolekciju za reviju i posle je rasprodate. Suština je obrt kapitala, a mladi ne mogu da dođu do toga. Očekujem nešto od ove priče o reformama. Moda iz Velikog Gradišta nedeljno je slala do 10.000 komada za Armanija. Sad je tamo neko stovarište. Dok ne čujem da se neka fabrika otvorila, sve priče su jalove.
Mirjana Marić ispred nekih od svojih modela u Etnografskom muzeju u Beogradu (Foto Z. Kršljanin)
Dr Mirjana Menković, autorka izložbe i monografije, naglasila je da je Mirjana svoje kreacije zasnivala na najboljoj tradiciji zapadne mode i nikad nije iskoračila u ogromnu, neprepoznatljivu konfekciju. Danijela Velimirović sa Filozofskog fakulteta, recenzent monografije, opisuje je kao apsolutnog diktatora stila u SFRJ. Žene su odlazile u Knez-Mihailovu da vide šta je novo dizajnirala, a nije bilo dame iz srednje klase koja u svom ormaru nije imala bar jedan njen komad. Ostaće zapamćena i kao prvi domaći modni dizajner koji se izborio da na svaki proizvod stavi pločicu sa svojim imenom i to u velikoj kući kao što je bio „Jugoeksport”. Imala je izuzetan sluh za tržište, osvojivši zainteresovane za modu od SAD do Japana. Pored mnogobrojnih domaćih priznanja dobitnik je francuskog Oskara za modu i prva je u Jugoslaviji napravila svoju robnu marku 3M.
Žena koju je izuzetno cenio Pjer Karden kaže da je u karijeri izbegavala da radi pojedinačnu izradu za individualne kupce.
Jedno ime koje nije mogla da izbegne bila je Jovanka Broz, velikog promotora jugloslovenske mode. Za nju je, kaže, vrlo pomno radila i za svako putovanje smišljala šta će da nosi od jutra do večeri.
Mirjana Marić ističe da je zahvaljujući statusu slobodnog umetnika mogla sama da sprovodi što zamisli. I konačno se pojavilo razumevanje da postoji modni kreator u industriji.
– Kad sam počinjala nije niko ni znao šta je to, a onda je počelo da se vrti i da kovitla i da propada.
I kada se sve srušilo, nastavila je posvećeno da radi, dizajnirajući modele u svom ateljeu u Novom Beogradu. Odatle je izašla i ova kolekcije, u kojoj se okrenula večernjoj haljini od koje je, kaže, uvek bežala jer su najskuplji odevni predmet, dok je uvek težila da se prilagodi mogućnostima našeg prosečnog kupca. Modele u crnoj, crvenoj i zelenoj boji karakteriše posebna dorada materija, inače kreatorkina preokupacija, jer se nikad ne zadovoljava običnom tkaninom.
Današnju modu je, kaže, demokratizovao džins.
– Danas je to globalno moda, džins u kombinaciji sa nekim gornjim predmetima koji se slažu a vrlo su dostupni. Zatim, mnogo je uticala Kina sa svojom produkcijom. Šalim se da i kokošku okrenem da vidim da nije možda iz Kine. Sa druge strane, velika imena okrenuta su odabranim klijentima koji ne pitaju za cenu – sumira današnju modnu scenu.
J. Kavaja
objavljeno: 24.06.2014.
