Izvor: Objava, 16.Avg.2019, 11:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАЉ ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ

Петар I Карађорђевић, краљ Србије (1903-1918) и краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1921) рођен је 11. јула 1844. године у Београду и када му је отац, кнез Александар Карађорђевић (син Карађорђев), збачен са престола (1858) налазио се у Женеви на школовању. У Француску прелази 1862. године и по завршетку колежа Сан Барб, похађа официрску школу најпре у Сан Сиру, а потом у Мецу. У француско-пруском рату учествује као француски официр, пада у немачко заробљеништво, одакле се спашава, препливавши ледену Лоару. По завршетку рата одликован је Орденом легије части. Када је 1875. плануо босанско-херцеговачки устанак, дошао је у Босанску крајину и, под псеудонимом Петар Мркоњић, почео да организује устаничке војне јединице и предузима из базе у Ћорковачи герилске акције против Турака. У пролеће 1876. био је принуђен да због негодовања српске владе и сметњи које му је чинила Аустро-Угарска напусти Босну. Петар Карађорђевић је дошао на Цетиње, где се 1883. оженио кнегињом Зорком, најстаријом кћерком кнеза Николе. У Женеву одлази 1890. године, са троје деце, после преране женине смрти. Ту је остао све до избора за краља Србије, јуна 1903. године. Изгнанство, западна култура и демократија допринели су да се краљ Петар I формира као поборник борбе за народна права и демократске слободе. Био је изузетно скроман у приватном животу и дугове из дана избеглиштва годинама је исплаћивао из своје апанаже.

По доласку на власт, краљ Петар I у спољној политици прави заокрет, напушта аустрофилску политику последњих Обреновића и Србију окреће према Русији, Француској и Великој Британији. Са извесним допунама враћен је на снагу слободоумни Устав из 1888. године и створени су услови за развитак грађанске демократије. Изузетно су велики притисци Аустро-Угарске на Србију јер је представљала потенцијалну опасност због утицаја на јужнословенске народе под њеном влашћу.

Резултати на свим пољима рада били су веома велики. У балканским ратовима краљ Петар I је Врховни командант и преко војводе Радомира Путника, као директно одговорног за ратна дејства, доводи до изузетно великих успеха српску војску. Старост и болест су учинили своје и краљевску власт преноси на млађег сина Александра, године 1914. У првом светском рату дели судбину народа, повлачећи се пред надмоћнијим непријатељима преко Албаније. После стварања Краљевине СХС (1918) живи повучено до своје смрти 16. августа 1921. године, у Београду.

Започео је по доласку на власт подизање цркве на Опленцу; ратови су прекидали њену градњу, да би била готова тек по завршетку првог светског рата као ремек-дело у тој врсти архитектуре.