Izvor: Objava, 03.Nov.2018, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ПЕТАР I ВЕЛИКИ
Руски цар Петар I Велики рођен је у Москви 9. јуна 1672. Дошао је на престо као десетогодишњак заједно с полубратом Иваном, под регентством своје полусестре Софије. Након смрти полубрата Петар преузима 1696. власт и напада турску утврду Азов на Црном мору, те неколико година после Шведску и Персију. Резултат тих ратова је ширење Русије на Црно море, Балтик и Каспијско језеро.
Да би научио како се ради у развијеној Европи и како је организован посао, путује инкогнито, запошљава се у једној ливници, те у холандском бродоградилишту. Затим преноси своја европска искуства у Русију, отвара школе, академију, доводи у Русију различите стручњаке, шаље младе племиће на школовање у Европу и тако ствара основу за технолошки и културни развој заостале земље. Истовремено отвара већи број ливница, предионица, ткачница, те ствара јаку војску, трговачку и ратну флоту. Он не дира у темеље руског феудалног поретка, али укида Бољарску думу и замењује је државним сенатом у који сам бира себи подложне дворјане. Захваљујући наглом развоју трговине и занатства у Русији се јавља и грађански слој који Петар чини независним од племства.
Терет Петрових реформи сноси сељак и кмет који је присиљен служити у војсци, радити на јавним радовима и плаћати нове намете. Десетине хиљада људи умрло је од исцрпености или од болести на присилном раду. Тешки животни услови проузрокују неколико већих устанака, које ће Петар Велики у крви угушити. Истовремено ће се обрачунати и са дворјанима који се противе његовој самовољној страховлади. И Петров син Алексеј био је такође од стране свога оца оптужен за заверу и осуђен на смрт, али је пре извршења смртне казне умро од последица мучења којима је био подвргнут, а у којима је активног учешћа узео и сам Петар.
Петар Велики је умро 8. фебруара 1725. године у Санкт Петерсбургу. На престо је дошла његова жена Катарина I, која је добила у наследство велику и јаку аутократску Русију, технолошки, културно и војно равноправну Европи, али са милионима потпуно обесправљених и физички и материјално до крајњих граница исцрпених сељака.










