Izvor: Objava, 02.Nov.2018, 09:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПЕТАР I ВЕЛИКИ

Руски цар (1682-1725) и император (1721-1725). Рођен 9. јуна 1672. у Москви, проглашен је царем 1682, али је прво, пошто је он био премлад, као регент владала његова полусестра Софија. Она је желела да обезбеди престо свом брату Ивану V који је умро 1696. Међутим, 1689, Петар је присилио сестру да напусти положај регента. Затим је поставио своју мајку да влада уместо њега све до њене смрти 1694. Увек жељан путовања, пропутовао је Западну Европу (1696-1698) упознавши њена културна и техничка достигнућа. Док је био у Бечу, сазнаје да "стрелци" дижу побуну, враћа се у Москву, немилосрдно гуши побуну и уместо "стрелаца" уводи модерну војску (1698) и гради флоту.

Удруживши се 1699. са Пољском, Саксонијом и Данском, у коалицију против Шведске, Петар I је потписао мир са Отоманским царством 1700. да би се окренуо ратовању против Шведске (1700-1721). После пораза који му је нанео Карло XII код Нарве 1700. он реорганизује своју коњицу и артиљерију. Организовао је регуларну војску, увео је регрутацију 1705, а онда је однео чувену победу над Карлом XII удруженим са малоруским хетманом Мазепом, код Полтаве 1709. године. Тиме је Русији обезбедио излазак на Балтичко море, и припојио јој (миром у Ништаду 1721) Виборг, Карелију, Ревел и Ригу.

Петар Велики се са великом преданошћу посветио раду на извођењу Русије из средњевековне заосталости и њеној модернизацији. 1700. је увео Јулијански календар у руску православну цркву. Дао је да се 1703. године изгради Санкт Петерсбург који је постао главни град земље 1712, и седиште нових политичких институција. 1711. је основан сенат а 9 сродних специјализованих тела 1717. и 1718. године, међу којима и Свети Синод, који је био задужен за верска питања, и заменио је у тој улози Московску патријаршију. 1721. године претворио је Русију у Империју, увео је племство по положају, "чин", и везао их за војне и цивилне функције. Отворио је и многе школе.

Петар Велики не би могао добро да води своју политику да није захтевао огромне напоре од народа, који је био стално под великим притиском и огромним пореским дажбинама (озакоњеним 1724) током целе његове владавине; мобилисани у војску (за многобројне ратне походе), затим за изградњу градова, канала, или експлоатацију рудника. Незадовољство народа је резултовало бројним устанцима (прво у Астрахану 1705; на Дону 1707-08, где је Булавин побунио козаке). Један део народа, а нарочито староверци, су га доживљавали као оличење самог ђавола. Московски традиционалисти су се окупљали око његовог сина Алексеја Петровича, који је био осуђен на смрт. Међутим, умро је пре извршења смртне казне од последица мучења којима је био подвргнут, а у чему је и његов отац Петар лично учествовао.

Петар Велики је био стваралац, једна изузетно енергична и динамична личност, снажне физичке конституције, био је пун идеја и једва је стизао да их све реализује; пун радозналости, разноврсних интересовања. Поседовао је велику личну храброст, али је био неумољив и суров. Избријан, обучен по европској моди, повремено је чак лично учествовао у надгледању радова који су извођени. Обдарен невероватном вољом, код већине својих поданика је изазивао огромно дивљење и поштовање. Умро је 8. фебруара 1725. у Москви. После његове смрти владавина империјом поверена је његовој жени, Катарини I.