Izvor: Objava, 01.Okt.2018, 18:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПАВЛЕ I ПЕТРОВИЧ

Павле I Петрович је био руски цар од 1796. до 1801. године. Рођен 1. октобра 1754. године у Санкт Петербургу, био је незаконити син царице Катарине II Велике и дворјанина Сергеја Салтикова, мада је званично као његов отац словио Катаринин муж цар Петар III који је услед алкохолизма био импотентан. Павле је једини руски цар рођен у санктпетербуршком Летњем дворцу. Између њега и његове мајке никад није било ни разумевања, а камоли љубави. Сву своју неостварену мајчинску љубав царица је пренела на свог унука Александра, Павловог прворођеног сина. За празник свете Катарине, 24. новембра 1796. године царица је спремила отварање тестамента (манифест) о предаји власти, где заобилази сина Павла и проглашава императором деветнаестогодишњег унука Александра Павловича, али празник свете Катарине није дочекала. Умрла је седам дана раније. Неочекивано за све, император је постао Павле. Иако је задржао постојећи режим кметске зависности сељака, Павле никада није био популаран међу руским племићима. Незадовољним племићима треба додати и масу незадовољних официра његове мајке које је отпустио, а неке и протерао. Незадовољство је повећавала и царева спољња политика. Пошто је најпре, страхујући од ширења идеја Француске револуције, послао 1799. године Суворова да се бори у северној Италији на страни Аустрије, приближио се, касније, Наполеону и постао иницијатор стварања Лиге неутралних против Велике Британије. Павлова намера да лиши сина Александра престола у корист свог нећака Еугена од Виртемберга довела је коначно до завере. Срце завере против цара Павла били су генерал Бенигсен и Олга Зубова, сестра бившег љубавника Катарине II Велике Платона Зубова. Завереници су ступили у акцију када су сазнали да Павле намерава да похапси своје синове, велике кнежеве Александра и Константина. У ноћи 23. марта 1801. године завереници су продрли у цареву собу и покушали га присилити на абдикацију. Када је он то одбио, убили су га. Александар, који је дошао на престо кроз крв и страву те ноћи када му је отац пао под ударцима завереничког ножа, није био умешан у ову заверу, али није ни казнио убице.