Izvor: Objava, 03.Avg.2018, 17:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЦАР НИКОЛАЈ I ПАВЛОВИЧ

Руски цар Николај I Павлович рођен је 6. јула 1796. године у Гатчини. Када је имао само пет година Николај је остао без оца, цара Павла I, који је 1801. године свргнут и убијен. О њему је бринула мајка Марија Фјодоровна, рођена као Софија Доротеја фон Виртемберг, а од оца је наследио љубав према војној служби.

Волео је да посматра смене страже и војне параде, а када је имао 16 година Николај је жарко желео да учествује у борбама против Француза који су напали Русију 1812. године. Међутим, његов старији брат цар Александар I дозволио му је да постане војник тек током борби у Немачкој 1813. године.

Иако је био унук царице Катарине Велике Николај није био у најужем кругу кандидата за престо. Ипак, на њега је ступио у децембру 1825. године, после смрти брата Александра и абдикације свог другог старијег брата, великог кнеза Константина Павловича.

Новоустоличени цар је убрзо после крунисања употребио војну силу, када је 1825. године угушио Декабристички устанак. Побуну је предводила група официра који су се побунили против монархије тражећи веће слободе. Неколико официра је погубљено, док је већина прогнана у Сибир.

Буран почетак владавине учврстио је Николаја I у уверењу да мора да ојача своју власт. Један од његових првих указа био је онај из 1826. године о оснивању такозваног Трећег одељења - тајне полиције, чији је задатак био да ради на спречавању револуција и других нереда.

За време грчког рата за независност против Турака (1821-1829) цар Николај I се приближио западним државама, Великој Британији и Француској, и склопио с њима споразум да између Грка и Турака успоставе примирје. Када је Турска то одбила, уједињена руска, британска и француска флота уништила је турско-египатску флоту у поморској бици код Наварина 1827. године. Ово је изазвало рат између Русије и Турске (1828-1829) у којем је Николај I потукао Турке, који су мировним уговором прихватили постојање грчке државе.

Николај I је издао наређење да се шпијунирају и цензуришу многи познати руски писци тога времена, укључујући Александра Пушкина, кога је сматрао за опасну личност слободоумних схватања.

Истовремено, Николај је био довољно мудар да цени књижевни таленат младог грофа Лава Толстоја и да се похвално изрази о чувеном роману Николаја Гогоља "Мртве душе".

Међутим, иако је ценио књижевност цар је више волео инжењеријске подухвате. Николај I се увек лично укључивао у готово сваки већи архитектонски пројекат или изградњу пута у Русији тога доба.

Николај I је осмислио и наложио изградњу прве руске железничке пруге која је 1851. године повезивала Санкт Петербург са Москвом.

Иако је помогао стварање независне грчке државе, Николај I је био противник револуција. Његовим одлучним акцијама угушене су побуне у Пољској (1830) и Мађарској (1848-1849), због чега су појединци доживљавали Русију као жандарма Европе.

Тензије у Европи довеле су до великог војног конфликта познатог као Кримски рат (1853-1856), када се Русија сукобила са коалицијом Велике Британије, Француске, Сардиније и Турске, и то на Црном мору, Балкану, Кавказу, па чак и Северном леденом океану.

Николај I је умро у Санкт Петербургу 2. марта 1855. године.