Izvor: Objava, 02.Avg.2018, 09:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АЛЕКСЕЈ I МИХАЈЛОВИЧ

Руски цар од 1645. до 1676. Рођен је 19. марта 1629. у Москви. На почетку његове владавине велику је власт имао његов васпитач и пашеног Морозов, који је појачао војску, уредио државне финансије и због великих потреба државе повећао порезе. Све је то довело до устанка у Москви и у другим градовима (1648-50) и до уклањања Морозова. Тада је објављен и нови законик "Уложеније" (1649), којим је појачана централна влада, а погоршан положај кметова. Радећи на реформи црквених обреда и књига, патријарх Никон је изазвао отпор конзервативних кругова и проузроковао раскол у руској цркви. Касније је дошао у сукоб са царем због истицања духовне власти над световном, што је довело до Никонова смењивања и прогонства (1666). Прихватајући предлог козака, који су под водством Богдана Хмељницког дигли устанак против Пољака (1648), проглашено је уједињење Украјине са Русијом (1654). У рату, који је због тога избио (1654-67), Русија је миром у Андрусову добила украјинске области источно од Дњепра и Кијев (привремено). У исто је време Русија водила рат са Шведском (1656-58), али је Кардиским уговором (1661) морала вратити неке освојене области Ливоније. За владавине Алексеја Русија је добила делове источног Сибира, а у западним областима угушила је устанак сибирских народа. Угњетавани сељаци и градска сиротиња у Русији дигли су (1667) под водством Стјенке Разина устанак против цара и племића. Устанак је царска војска крваво угушила четири године касније, заробивши Разина који је исте (1671) године осуђен на смрт и рашчеречен у Москви. Алексеј I је успоставио трговачке везе с Кином, Перзијом и неким западним државама, особито с Холандијом. Умро је 8. фебруара 1676. у Москви. Он је отац Петра I Великога, који му се родио из брака с Наталијом Наришкином.