Izvor: Glas javnosti, 23.Jun.2009, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hlebom zarađuje za hleb
Kada je pre skoro deset leta, još u vreme dok je za život zarađivao u firmi „Planinka“, prvi put iskopao rupu u šumi, u Đavoljoj varoši i u njoj, na otvorenoj vatri, u crepulji ispod sača ispekao prvi hleb, Nebojša Milenković Macan (47) nije ni slutio da će njegov hleb postati glavna turistička ponuda ovog kraja. Macan je, naime, pre dve godine sa suprugom Svetlanom (40) napustio posao i danas peče hleb koji se služi na svadbama. Teško detinjstvo uz bolesnu majku, naučilo je Macana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << mnogim poslovima, kojima se obično deca ne bave. Još kao mali, u rodnoj Tmavi morao je da mesi i peče hleb. Posle tridesetak godina, koristeći iskustvo iz detinjstva, počeo je ponovo da mesi i peče i upravo tako obezbeđuje egzistenciju za svoju petočlanu porodicu.
- Sa 17 godina zaposlio sam se u „Planinki“ i brzo postao kuvar. Kada smo pre desetak godina razmišljali kako da obogatimo turističku ponudu, predložio sam da pečemo hleb ispod sača . I ja i supruga smo radili u „Planinki“. Plata je bila redovna, ali skromna, a mi imamo troje dece. Kada je najstarija ćerka Marija pre dve godine upisala fakultet, shvatio sam da od naših plata ne možemo da je finansiramo. Napustili smo posao i započeli sopstveni biznis - priča Macan u svojoj mini-pekari, držeći friško ispečen hleb u ruci, dok njegova supruga na otvorenu vatru .
Radni dan porodice Milenković počinje u dva sata iza ponoći, kada Macan u drvenoj posudi koja se zove tekme počinje da mesi.
- Razlika između hleba koji se proizvodi u velikim pekarama i mog jeste u tome što ja ne dodajem aditive. Ne dodajem čak ni kvasac, već umesto njega stavljam deo testa od prethodnog dana. Testo mesim ručno, u posudi od bukovog drveta i ono mora da bude ređe, žitko - objašnjava Macan.
Kada testo dovoljno odstoji, razmešuje se u hlebove ili lepinje. U međuvremenu, loži se vatra, na koju se stavljaju crepulje da se zagreju.
- Za kvalitet hleba je važna temperatura crepulje. U zagrejanu crepulju stavi se malo brašna, pa ako ono požuti, temperatura je dobra i u nju se stavlja hleb, koji se premaže „glumaćem“, zagrejanom vodom u koju se stavi malo brašna, da bi kora bila tanka i meka. Tada se crepulja stavlja na vatru, pokrije sačem i sve to prekrije pepelom. Posle petnaestak minuta hleb je ispečen - kaže Svetlana.
