Izvor: Mondo, 23.Jun.2018, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Helikopter roditeljstvo" loše za decu
Studija pokazuje da roditelji koji previšu kontrolišu svoju decu time nanose više štete nego koristi.
Roditeljima nikada nije lako da donesu odluku koliko će biti strogi ili popustljivi prema svom detetu, a ni kako da održavaju balans između te dve krajnosti. Ali, ispostavilo se da nikako nije dobro kada roditelji previše kontrolišu dete - mališani iz takvih porodica su lošija u školi i sklonija su problematičnom ponašanju, pokazala je nova studija.
Istraživači >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << sa Univerziteta u Minesoti tvrde da takozvano "helikopter roditeljstvo" može negativno da utiče na emocionalno stanje deteta, da oslabi njihovu sposobnost da kontrolišu svoju impulsivnost i da se nose sa određenim društvenim situacijama.
Umesto toga, naučnici kažu da deca koja uče da se sama snađu u različitim situacijama, bez mešanja roditelja, kasnije imaju više uspeha u životu.
"Naša istraživanja pokazuju da se deca koja imaju ’helikopter roditelje’ slabije nose sa svim izazovima odrastanja, posebno u kompleksnom školskom okruženju", kaže vodeći autor studije Nikol Peri sa Univerziteta u Minesoti.
"Deca koja ne mogu da regulišu svoje emocije i ponašanje efikasno sklonija su tome da ’glume’ u učionici, teže im je da steknu prijatelje i lošiji su u školi".
Studija je ispitala roditelje i ponašanje 422 dece u Americi i Švajcarskoj. U uzrastu od dve godine, majke i njihova deca su pozvani u laboratoriju gde su se igrali određenim igračkama četiri minuta, a zatim su morali da ih sklone na dva minuta.
Sve to je snimano, a naučnici su ocenjivali do koje je mere majka "preuzimala" zadatak.
Zatim, u uzrastu od pet godina, tim je analizirao reakcije dece kada slatkiši nisu ravnopravno podeljeni, ali i njihovu sposobnost da sastave pazle pod pritiskom.
Napokon, u uzrastu od 10 godina, deca su ispitivana o ponašanju u školi i nastavnicima, kao i o emocionalnim problemima.
Istraživanje je pokazalo da je "helikopter roditeljstvo" u najranijem uzrastu (od dve godine) povezano sa lošim ponašanjem i sa lošijim emocionalnim stanjem do trenutka kada su deca napunila pet godina.
U međuvremenu, oni koji su bili bolji u regulisanju emocija u tom uzrastu bili su skloniji boljim socijalnim veštinama i bili su produktivniji u školi do uzrasta od deset godina.
"Deca koja su razvila sposobnost da efikasno umire sebe u stresnim situacijama i da se prikladno ponašaju lakše su se prilagodila sve tešim zahtevima u preadolescentskom školskom okruženju", kaže dr Peri.
"Ovim samo želimo da istaknemo da je potrebno da se, svakako dobronamerni, roditelji bolje edukuju o podržavanju dečje autonomije i upravljanju emocionalnim promenama".
.jpg)
