Izvor: Politika, 08.Feb.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hamburger makar jednom nedeljno
Školarci u Srbiji rado jedu i sendviče i peciva dok jedno od četvoro dece ispred TV provodi čak četiri sata svakog dana
Osnovci u Srbiji uživaju u brzoj hrani, pa tako 60 odsto njih makar jednom sedmično kupi picu ili pljeskavicu, a trećina svakodnevno konzumira čokolade, grickalice i zaslađena pića, rezultati su nedavno objavljenog istraživanjima o navikama školaraca u ishrani.
Najveći broj ispitanika u istraživanju „Ipsos marketinga”, o ishrani i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekreaciji najmlađih, kaže da ima tri ili četiri obroka dnevno, mada čak 63 odsto mališana na odmoru uzme sendvič ili pecivo doneto od kuće ili kupljeno u pekari u blizini škole. Ipak, 80 odsto učenika ruča kod kuće, 65 odsto njih svakodnevno uživa u povrću, a 49 odsto njih u voću.
Istraživanje je sprovedeno u okviru programa „Zdravo rastimo”, u saradnji Atletskog saveza Srbije i kompanije „Nestle”. Učestvovalo je oko 2.000 učenika sedmih razreda iz 18 osnovnih škola iz Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca, Zrenjanina i Čačka.
I pored toga što šest odsto sedmaka svakog dana za obrok bira brzu hranu, većina njih odlično poznaje kalorijske vrednosti namirnica, kao i vezu između uzimanja izvesnih proizvoda i pojave bolesti. Takođe, više od polovine ispitanika smatra da je sve u redu sa njihovom težinom, ali zato petina tvrdi da ima višak kilograma, dok je 14 odsto njih na dijeti.
Iako 57 odsto dece kaže da se dvaput sedmično bavi rekreacijom, devet odsto njih objašnjava da se nikada ne bavi nikakvom fizičkom aktivnošću. Četvrtina njih provodi više od četiri sata uz TV program.
Osim navika, istraživanje je propitivalo i znanje učenika iz ove oblasti. Pokazalo se da đaci nemaju nikakvih dilema kada je reč o izvorima vitamina Ce (91 odsto njih tačno identifikuje izvor ovog vitamina). Većina pravilno prepoznaje anoreksiju kao izgladnjivanje izazvano strahom od gojenja, mada neki sedmaci mešaju ovaj poremećaj u ishrani sa drugima, pre svega sa bulimijom.
Čak deset odsto ispitanika ne veruje da je preporučeni dnevni unos soli ograničen. Samo je 11 odsto učenika tačno odgovorilo da su glavni izvori energije šećer, masti i proteini, dok 55 odsto njih daje pogrešan odgovor: vitamini, minerali i vlakna.
Posle edukacije u školama o važnosti zdrave ishrane i redovnog vežbanja, u okviru programa „Zdravo rastimo”, istraživanje je ponovljeno. Najveći napredak učenici su pokazali u poznavanju GDA pravila, odnosno smernica za preporučeni dnevni unos namirnica. Kada su đaci prvi put odgovarali, samo je petina poznavala ovaj nutritivni kompas, dok je posle programa 48 odsto ispitanika znalo tačan odgovor. Tokom drugog istraživanja, polovina sedmaka je znala da je dozvoljena dnevna količina unete soli samo jedna kašičica. Više dece je prepoznavalo i šta je pravilan obrok. Većina sedmaka je u prvi mah mislila da se plivanjem troši najviše energije da bi se kasnije veći broj njih odlučio za pravilan odgovor – trčanje
J. S.
objavljeno: 09.02.2013.
