Izvor: B92, 06.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hakeri ratuju iz zabave
Beograd -- Kraj prošle godine obeležio je i hakerski rat između hakera iz Srbije i Crne Gore i onih iz Hrvatske.
Nakon odluke hrvatskih vlasti da košarkaš Milan Gurović, zbog tetovaže Draže Mihailovića, ne može da igra u Hrvatskoj i incidenta sa troje beogradskih studenata arhitekture, koji su sa Dražinom slikom hteli da se slikaju na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu, izbio je srpsko-hrvatski hakerski rat, o kome ekskluzivno za B92 govore članovi hakerske grupe "Virus >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kru".
Oni su poznati i po tome što su "hakovali" Internet sajt grada Njujorka za vreme bombardovanja SRJ, ali i Internet sajt PTT -a Srbije, uoči početka 2001.
"Hrvatski hakeri su srušili Internet sajt televizije Pink, a kao odgovor na to mi smo srušili Internet sajt njihove Janice Kostelić", kaže jedan od članova grupe.
U ovom trenutku na jednom Internet forumu, na kojem se oglašavaju hakeri, može se naći spisak više od 50 hrvatskih Internet sajtova i negde oko 20-tak iz Srbije i Crne Gore, koji su postradali u ovom sukobu. Međutim, šteta nije velika jer se sajtovi ne uništavaju, već samo "difejsuju", objašnjavaju članovi grupe "Virus kru": "'Difejs' je izmena stranice na serveru koji se napada, tačnije izmena prve stranice koja se dobija kada se ukuca Internet adresa. Na primer, ako bi ste ukucali www.yahoo.com i ako bi vam prva stranica koja bi se pojavila bila drugačija nego inače, znači da je 'difejsovana'. 'Difejs' je u suštini najlepši vid zabave, jer je, recimo, i način da iskažeš svoje mišljenje na javnom mestu kao što je Internet sajt, koji dnevno posećuje milion korisnika. Te provokativne poruke sa 'difejsovima' jesu kada napišemo i nešto potpuno idiotski, pa dok mi sedimo i smejemo se, javnost poludi."
Članovi grupe "Virus kru" naglašavaju i da u tom tzv. hakerskom ratu nije u pitanju mržnja, već rivalitet: "Nema veze ko je koje nacionalnosti. To je više zgodno za javnost, jer se mi samo zezamo na tu foru."
Hakere, za sada, ne brine ni zakonska regulativa ove oblasti. "Zakon postoji samo da bi postojao, odnosno da dokaže da nešto tako može da se uradi, ali je kontrola u suštini nemoguća. Nema sudskih veštaka koji dovoljno razumeju ovu materiju, a i naši elektronski sistemi su toliko loši da mi i dalje imamo brojila zbog kojih se ne vide pozivi."
