Izvor: Glas javnosti, 19.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haj-tek država
Kamp Bondstil prostire se na 360.000 kvadratnih metara, i opasan je deset kilometara (neki tvrde i više) dugom čeličnom ogradom. Sama baza podeljena je na severni, administrativni deo gde se nalaze spavaonice, menza, teretane, restorani i vojni, južni deo gde je smešteno gotovo sve što nije za oči posetilaca, ali i za veći deo zaposlenih u samoj bazi. Duž kampa cik- cak raspoređeno je deset kula - osmatračnica, a o sigurnosti kampa, to jest, njegovoj bezbednosti brine privatna američka >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kompanija.
Gradnja baze Amerikance je koštala više od pola miliona dolara, a samo u bolnicu, koja je podignuta 2002. godine, uloženo je oko 34 miliona dolara. Bazu je od jula do oktobra 1999. godine, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, gradilo 1.700 vojnih inženjeraca, uz pomoć oko 1.000 bivših pripadnika američkih oružanih snaga i 7.000 Albanaca, koje je angažovala kompanija „Kelog, Braun end Rut“. Upućeni tvrde da su Amerikanici, šest meseci pre nego je NATO i započeo bombardovanje SRJ, odredili lokaciju za podizanje „Bondstila“, a da su se pri tom rukovodili blizinom ključnih naftovoda i energetskih koridora u izgradnji, kao što je transbalkanski naftovod koji sponzoriše upravo SAD, blizinom američkih baza u Makedoniji i Bosni, ali i pogodne lokacije Kampa „Bondstil“ kao, svojevrsne, dopune bazama SAD u Avijanu i Vićenci, za koje, još odranije, postoji plan za proširenje. Drugim rečima, „Bondstil“ bi trebalo da bude centar američkog vojnog balkansko-apeninskog trougla, ili najsnažniji strateški vojni poligon SAD u Evropi.
„Bondstil“ pokriva obe strane granice između Kosova i Makedonije. Koliko je značajna za Amerikance, govori i podatak da je kamp za manje od tri godine od šatorskog naselja pretvoren u haj-tek bazu opremljenu da ugosti 7000 trupa, što je tri četvrtine ukupnog broja američkih vojnika stacioniranih trenutno na Kosovu, Makedoniji, Bosni, ali i u nekim zemaljama Evrope.
POSETE POLITIČARA
Bazu „Bondstil“ posetilo je nekoliko poznatih ličnosti, ali i američki političar, počev od Bila Klintona koji je bazu došao još novembra 1999. godine pa do Olbrajtove, sekretar odbrane SAD, Donald Ramsfeld, juna 2001. godine i mesec dana kasnije, predsednik Džordž Buš.
U bazi je izgrađeno 240 objekta. U okviru kampa radi obrazovni centar „Lora Buš„, koji je povezan sa Univerzitetima u Čikagu i Merilendu. Tu je heliodrom, kao i pritvorska jedinica. Trenutno, u bazi stalno stacioniranih ima oko 1.500 američkih vojnika. U okviru „Bondstila“ su tenkovska, helikopterska i artiljerijska baza, kao i radarski centar. U helikopterskoj bazi nalazi se oko 30 helikoptera tipa „blek hok“, dok famoznih „apača“, kako tvrde u Bondstilu, „momentalno nema“. Tenkovska jedinica raspolaže sa 20 najsavremenijih tenkova „abrams-A22“. U bazi je asfaltirano oko 25 kilometara puta, dok je ostataka posut makadamom. Tu je svojevremeno radilo više od 2.500 civila, uglavnom Albanaca iz Uroševca, dok ih je danas mnogo manje, tek nešto više od sto zaposlenih.
Firma Braun & Rut od početka je glavni snabdevač „Bondstila“. Pod snabdevanjem se podrazumeva isporuka od 600.000 galona vode dnevno, oskrbljivanje sa više od 14.000 artikala, svakodnevno pranje oko 1.200 vreća veša i obezbeđivanje 18.000 obroka dnevno. Ujedno ova firma predstavlja najvećeg američkog poslodavca na Kosmetu. Ima više od 5.000 zaposlenih među lokalnim stanovništvom kosovskih Albanaca, i 15.000 radnika koji im, u svakom momentu, stoje na raspolaganju. Bilo kako bilo tek Vašington post je 1999. godine, još pre NATO bombardovanja objasnio zašto je Americi potrebna baza na Balkanu: „Zbog rastuće nestabilnosti na Srednjem istoku, biće nam neophodne baze i pravo na korišćenje vazdušnog prostora na Balkanu kako bismo štitili rezerve nafte u Kaspijskom moru.“
(Kraj)
