Izvor: Politika, 23.Sep.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gugl” u borbi protiv starenja
Cilj novoosnovane kompanije „Kaliko” nije da ljudi budu besmrtni, već da se životni vek današnjih dvadesetogodišnjaka produži za 100 godina
U skladu sa sopstvenom filozofijom da velika kompanija ne treba da se bavi samo jednom delatnošću, „Gugl” je započeo novi projekat koji ima za cilj produžetak ljudskog veka. Džin iz Silicijumske doline udružio se sa Arturom Levinsonom, predsednikom upravnog odbora biotehnološke firme „Genetek” i „Epla”, i osnovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompaniju „Kaliko”, koja će se baviti problemima starenja. Kako prenosi sajt „Tehkranč” pozivajući se na izvore bliske projektu, cilj nije da ljudi budu besmrtni, već da se životni vek današnjih dvadesetogodišnjaka produži za 100 godina.
Nova firma će koristiti stručnost „Geneteka” kako bi se pronašao lek za bolesti koje dolaze sa starenjem, navodi se u saopštenju objavljenom na mreži „Gugl plus”.
„Na rezultate ćemo očigledno sačekati, ali verujemo da možemo da ostvarimo napredak u razumnom roku ako postavimo prave ciljeve i angažujemo prave ljude”, rekao za američki magazin „Tajm” izvršni direktor „Gugla” Lari Pejdž.
Nije ulazio u detalje kako će doći do cilja, ali pretpostavlja se da će u osnovi biti obrada velikih baza podataka kako bi se ubrzalo otkrivanje uzroka najtežih bolesti i potencijalnog leka. Moguće je takođe da će kompanija nuditi nagrade naučnicima ili finansirati projekte za koje vlade nemaju novca.
Pejdž, koji je sa prijateljem sa Stanforda Sergejem Brinom 1996. osnovao „Gugl”, pre nekoliko meseci je otkrio da ima retku bolest nerava koja utiče na glasne žice kao i poremećaj štitaste žlezde poznat kao Hašimotov tiroiditis. Brin je, kada mu se majka razbolela od Parkinsonove bolesti, genetskim ispitivanjima ustanovio da su oboje nosioci mutiranog gena koji povećava šanse za obolevanje.
„Bolest i starenje pogađaju sve porodice. Uz ’svemirske’ poduhvate u oblasti biotehnologije, verujem da možemo da poboljšamo živote miliona ljudi”, rekao je Pejdž. Nije hteo da otkrije koliko će novca biti uloženo u projekat, ali veruje da bi prvi rezultati mogli da se vide za deceniju do dve.
„U nekim oblastima potrebno je 10 do 20 godina da se od ideje razvije nešto zaista veliko. Zdravstvena zaštita je jedna od tih oblasti. Trebalo bi da ciljamo na velike stvari da bismo za 10 do 20 godina imali rešen problem”, istakao je izvršni direktor „Gugla”.
„Kaliko” se uklapa u često citirano Pejdžovo uverenje da cilj „Gugla” treba da bude mnogo bolji svet.
„Nezadovoljan sam kad vidim kompaniju koja je velika, a radi samo jednu stvar. Ako imate više ljudi i sredstava možete da uradite mnogo više. Uvek nam je to bila filozofija”, rekao je Pejdž „Tajmu” koji u novom broju objavljuje naslovnu priču „Može li ’Gugl’ da reši smrt?”.
Zdravlje je očigledno oblast kojom „Gugl” želi da se bavi i Pejdž želi da „reši rak” na isti načini na koji laboratorija „Gugl iks” eksperimentiše sa naočarima i automobilima koji sami upravljaju, komentarišu tehnološki sajtovi.
Ovo nije prvi izlet kompanije u oblast zdravstvene zaštite. Pre pet godina je lansiran „Google Health” kao servis za digitalizaciju ličnih zdravstvenih informacija koji je korisnicima omogućavao da vode kartone onlajn, čuvajući na poverljivom mestu podatke kao što su lekovi, rezultate analiza i slično. Međutim, zbog slabog interesovanja, ugašen je u aprilu 2011.
„Kaliko” je ambiciozniji projekat kojim je, kako ocenjuju analitičari, tehnološki gigant poslao poruku preduzetnicima da se usmere na velike probleme.
----------------------------------------------
Predviđanje gripa i veštački hamburger
Mnogi veruju da je ulazak „Gugla” u domen zdravstva bio neizbežan jer gigant pretrage ima jedinstvenu bazu podataka i velike mogućnosti da ih obraćuje. Njegovi inženjeri mogu da izvedu složene analize podataka i već ih koriste u oblasti javnog zdravlja. Na primer, mogu da predvide epidemiju gripa analizom pojmova za pretragu u realnom vremenu.
Na isti način mogu da obrade javno dostupne demografske podatke uporedo sa terabajtima informacija iz oblasti genetike. Kalifornijska kompanija uložila je najmanje 10 miliona dolara u start-ap kompaniju za genetska istraživanja koja je u vlasništvu Brinove supruge Ane Vojčicki.
Brin je uložio i 300.000 dolara u proizvodnju prvog laboratorijskog hamburgera od mesa dobijenog u laboratoriji matičnih ćelija. Glavni motiv mu je bio da u budućnosti spreči nemilosrdno ubijanje životinja za prehranu ljudi.
J. J. K.
objavljeno: 24.09.2013.
