Izvor: Glas javnosti, 22.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad sa šmekom
Obreli smo se u njemu baš dan posle inaugurisanja novog gradonačelnika Novog Sada, Igora Pavličića iz Demokratske stranke. Eto nas na Trgu slobode, gde će naredne četiri godine raditi ovaj, advokat po profesiji, inače rođeni Beograđanin. I, naravno, „upadosmo“ u sred radnog vremena, a i kako drugačije. I niko nije mogao da nas primi na „čašicu“ razgovora, ni neko od saradnika, pomoćnika, a kamoli sam gradonačelnik... Nisu pomogle ni molbe upućene Kancelariji za informisanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << obezbeđenju, obećanja da nećemo dugo...
Srećom, gradska kuća je na prostranom trgu koji krasi spomenik Svetozaru Miletiću. Na jednoj klupi odmara stariji bračni par. Kako rekosmo „novinari“, tako muž skoči ko oparen, „ne Jadranka, ćuti, nećemo ništa reći“ - pokušao je da „ućutka“ ženu.
- Jao, mi obožavamo ovaj grad! Toliko lepih devojaka ovde ima! Znate, 30 godina smo živeli u Vankuveru i sad smo se vratili. LJudi su tako opušteni, normalni - otpoče priču gospođa Jadranka uprkos suprugovom navaljivanju da ne zucne ni slovo. - Samo, malo zelenila ima, ali ne ovde u centru nego malo šire. Ima jedan predivan park na Limanu - „veze“ Jadranka, a onda se i suprug Miki priključuje:
ZALJUBLJENI U NOVI SAD
Lav Nikolajevič Tolstoj je, saznali smo od Igora Mirovića, planirao da poslednje godine svog života provede baš u Novom Sadu. Jovan Jovanović Zmaj, pesnik, Milan Gurović, košarkaš, Laza Kostić, Mileva Marić - Ajnštajn, Monika Seleš, Danilo Kiš, Branislav Nušić...
- Ja sam poslednji put bio ovde pre tri-četiri godine, mnogo se izgradilo od tada i još se gradi. Ne možete da verujete, neko bi rekao blago vama što ste u Kanadi, ali tamo na svakom ćošku ima beskućnika. I ne može da se desi kao ovde, da izađete na mesto kao što je ovo, da sedite, uživate... Samo mi nije jasno šta će tamo onaj „Mekdonalds“, on nekako kvari celinu. Ja bih svima rekao da ga zaobiđu u širokom luku. Eno, tamo, vidite, gde je sada banka, tu smo nas dvoje počeli da studiramo, tu je bio Filozofski fakultet.
Prema rečima supružnika, čim u inostranstvu pomenu Novi Sad, svi odmah pomisle na tamburaša Janiku Balaža. I Miku Antića, kažu, nikako ne smeju da zaborave.
- Ovaj grad jednostavno ima svoj šmek! I ako deluje da smo emotivno vezani za njega, jesmo! Mi to ne krijemo nego uvek s ponosom i ljubavlju ističemo! - pričaju u glas.
Odmah pored Izvršnog veća Vojvodine, u Ulici Mihajla Pupina pronašli smo Igora Mirovića, predsednika Gradskog odbora SRS. Novi Sad je najveći grad u Srbiji u kome su radikali, na čelu sa Majom Gojković, bili na vlasti.
- Ali taj raskorak ima pozitivan tok između nekada malog grada i velegrada. Grad je u infrastrukturnoj i privrednoj ekspanziji i trenutno ima više od 400.000 stanovnika, dok ih je krajem osamdesetih godina bilo nešto više od 200.000 - priča Mirović.
Novi Sad se razvio u poslednjih 100 godina, a pre Drugog svetskog rata Subotica je imala više stanovnika. Za vreme Tita, bio je odmah iz Beograda i Zagreba. Velika razvojna šansa, ne samo Novog Sada je Dunav. Naš sagovornik kaže da je broj turista na ovoj reci premašio broj onih koji su zainteresovani za Nil. I tu je, smatra Mirović, velika šansa Novog Sada.
- Mi smo pokušali nemoguće, a to je da stignemo 20 godina „posta“, kada nije bilo nijedne investicije. Bilo je sugrađana koji su navikli na tišinu, pa su malo teže prihvatili sve radove, buku, metež i zatvaranje ulica - priča Mirović.
Ono što su svi Novosađani istakli, to je da ovaj grad čine takvim kakav jeste duh njegovih ljudi. Grad u kome su se mešale razne nacije, ali i Srbi među sobom, oni iz Crne Gore, Like, Bačke, Srema, Dalmacije i sve to čini jedan neobičan duh.
- Svi gradovi u ravnici su usporeniji, ali Novi Sad je malo brži nego što je bio. I u jedan ili dva noću je gužva na ulicama, što nije bio slučaj kada sam ja išao u školu - priča Mirović.
„I bilo gde da sam i bilo kad, pomislim često na rodni grad, o tebi pevam najdraži grade, moj mali Novi Sade...“ - peva Zvonko Bogdan o srpskoj Atini.
.jpg)
