Izvor: Politika, 28.Avg.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad anahronizama
U prestonici Mongolije mogu se videti nomadi na konjima, ali i veoma skupa vozila, ljudi u tradicionalnim nošnjama, ali i oni u savremenoj odeći i krznu, tradicionalni šatori (gerovi) ali i supermoderna zdanja. Svaka staza se smatra putem, a za upravljanje automobilom baš i nije neophodna vozačka dozvola
Oni koji putuju u Mongoliju ne mogu da zaobiđu njen glavni grad Ulan Bator, on je neizbežan: dok jedni tu dolaze poslom, za druge je samo prolazna stanica na putu ka uzbudljivim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << avanturama po stepi ili pustinji Gobi. Kroz mongolsku prestonicu prolazi transmongolska železnica i za mnoge putnike to je prilika da se, pre nego što se upute ka Pekingu, zaustave i razgledaju ga.
Iako je pun kontrasta, Ulan Bator nije naročito bogat znamenitostima. Sve važne građevine uglavnom se nalaze oko jednog centralnog punkta, a da bi se otkrile prave draži grada potrebno je odvojiti vreme. Iz doba kada je zemlja bila ruski protektorat datira arhitektonski stil koji se prepliće sa tradicionalnim mongolskim gerovima – filcanim šatorima, ali i sa modernim građevinama, prodavnicama firmirane robe i trgovačkim centrima.
Luksuz pod šatorom
Ger se obično zamišlja kao beli okrugli šator na idiličnoj zelenoj livadi, ali on je česta scenografija gradova i sela. Tako se u Ulan Batoru veliki deo predgrađa sastoji isključivo od gerova. Za razliku od onih u stepama, ovi su okruženi malim dvorištima sa tarabom, u kojima nije retkost videti satelitsku antenu i solarnu ploču. A unutrašnjost gera ume da iznenadi prisustvom televizora, frižidera, mobilnog telefona, radio-stanice, pa i kompjutera. Slična situacija može se zateći i u najvećim mongolskim zabitima.
U Ulan Batoru anahronizmi spadaju u svakodnevicu. Tako se na ulicama mogu sresti nomadi na konjima, ali i veoma skupa vozila, ljudi u tradicionalnim nošnjama, ali i oni u savremenoj odeći i krznu, kao i razni natpisi na prodavnicama i uslužnim delatnostima na kojima se mešaju ćirilično i latinično pismo, engleski, ruski i mongolski jezik. Slično je i sa sporazumevanjem. Dok srednja i starija generacija govori, ili se barem služi ruskim jezikom, tako mlađa forsira engleski.
Mada ne stoji dobro sa putnom mrežom Mongolija može da se pohvali izvanrednim voznim parkom. Na ulicama Ulan Batora i po čitavoj zemlji kreću se američka, korejska i japanska vozila sa volanom sa desne strane, što tamošnjim vozačima ne predstavlja nikakav problem. Ni vozačka dozvola nije problem: ona može i ne mora da se ima! I svaki žitelj Mongolije koji želi da zaradi koji tugrik (nacionalna valuta) pride može da taksira bez dozvole za tu delatnost.
U Mongoliji krševa takoreći nema, a ruska vozila, „moskvič”, „volga” ili „čajka” su prava retkost. Osim „gaza”, koji se koristi kao provereno terensko vozilo i kojim se turisti voze po mongolskim bespućima i „bamping” putevima, u većini slučajeva radi se o limuzinama, robustnim terenskim vozilima, i džipovima, među njima i „hamerima”. Za Mongole, svuda kuda vozilo može da prođe smatra se putevima, bilo da se radi o ranije utabanim putevima, nizbrdicama, uzbrdicama, džombama, livadama, rečicama, kaljugama, stazama, vododerinama, rasklimatanim mostovima... Sve spada u putnu mrežu. U slučaju da ranije utabani put više ne može da se koristi, dovoljno je da se skrene sa starog i tako nastaje novi. Na onolikom mongolskom prostranstvu, to i nije neki problem.
U Ulan Batoru postoje mnogi restorani u kojima može veoma dobro da se jede. Kome ne prija domaća hrana, bazirana uglavnom na ovčetini, loju, mleku i tradicionalnom buuzu i huušuuru, može da se opredeli za restorane u kojima se služi evropska, kineska, korejska, ruska ili tajlandska hrana. Za one koji bi da se zabave postoje klubovi i diskoteke i veoma polularne karaoke.
U srcu Ulan Batora nalazi se Suhbatar, trg zavidnih dimenzija, koji krasi spomenik mongolskog heroja, generala Suhbatara, koji je 1921. godine predvodio borbu protiv kineskog okupatora. Na trgu su Parlament, centralna palata kulture, Akademija nauka, zgrada Opere, Univerzitet, Glavna pošta i gradonačelnikova kuća. Za ljubitelje dinosaurusa preporučuje se poseta Prirodnjačkom muzeju. Zanimljiva je i poseta manastiru Gandan, koji je se smatra najznačajnijom turističkom atrakcijom Ulan Batora, a njegovo puno ime glasi Gandantegtšinlen (nešto kao Pun mira). Osnovan je 1838. godine, najznačajniji je i najveći aktivni manastir u zemlji.
Radoznali turisti odlično će se zabaviti u 13. okrugu Ulan Batora u kome se nalazi crnoberzijanska pijaca, gde se na bezbrojnim tezgama nudi sve i svašta i nema toga čega na ovoj pijaci nema. I mada turistički vodiči ne preporučuju odlazak na pijacu, zbog mogućih pljački i opasnosti od tuča u koje stranci mogu da budu uvučeni, ona svojom atraktivnošću privlači pažnju.
Džingis-kan i Naadam festival
Mongolija je veoma ponosna, bezmalo opsednuta Džingis-kanom, mada bi, da je danas živ i da je ratovao kao onomad kada je stvarao najveću svetsku imperiju, verovatno bio na spisku Haškog tribunala. Njegov status neprikosnovene nacionalne veličine nije, međutim, izražen samo mastodontskom skulpturom koja dominira na ulazu u zgradu Parlamenta, ili likom na novčanicama i poštanskim markama, već i idejom da se, povodom 800. godišnjice proglašenja Karakoruma za nacionalnu prestonicu (još od vremena Džingis- kana) 2020. godine tamo premesti glavni grad.
Iz doba Džingis-kana vuče korene i čuveni Naadam festival, najvažniji mongolski praznik i jedan od razloga zbog koga sve veći broj turista dolazi u Mongoliju. On je i izvanredna prilika da se na jednom mestu spoznaju kultura i narod ove čudesne zemlje. Poreklo vodi od nomadskih svadbenih svečanosti i takmičenja mongolske armije u lovu. Festival počinje svečanom paradom na centralnom stadionu u Ulan Batoru u kojoj učestvuju sportisti, vojnici i budistički sveštenici u kostimima iz vremena Džingis-kana.
U paradi učestvuju i poznate ličnosti, među njima ove 2010. godine i Asaserju Akinori, čuveni mongolski sumo borac, koji u Japanu nosi zvanje jokozuna. Njega je publika pozdravila kao faraona, burnim aplauzom i povicima iz svih grla. Posle parade počinju takmičenja u tri sportske discipline koje Mongoli obožavaju i strastveno prate: u rvanju, streličarstvu i konjskim trkama na trkalištu udaljenom pedesetak kilometara od grada. Na ovim trkama takmiče se dečaci i devojčice od sedam do 13 godina na mladim konjima, i to bez sedla i bilo kakve zaštitne opreme. Događa se da u toku trke neko dete padne sa konja, ali grlo nastavlja trku, prateći konje ispred sebe. Ove godine tri konja ušla su u cilj bez jahača, što sudije priznaju, s obzirom na to da lovorike ubiraju konji i uzgajivači, odnosno treneri.
Takmičenja na festivalu traju dva dana, kao i prateći sadržaji van stadiona. Na velikom prostoru prodaje se sve i svašta, trešti muzika, priprema se hrana, igraju se tapke, šibicari se, fotografiše se i naravno džepari. Sve u svemu, to je jedan veliki vašar i nezaboravna zabava kojoj ne može da se odoli, i kojom obavezno treba zaokružiti putovanje po čudesnoj Mongoliji.
----------------------------------------------------------------------
Najhladnija prestonica na svetu
Sa nešto više od milion stanovnika Ulan Bator je najveći, i u stvari jedini pravi mongolski grad, i srce kulturnog, industrijskog i finansijskog života zemlje. U njemu živi 40 odsto stanovništva Mongolije. Slovi za najhladniju prestonicu na svetu i grad koji se nalazi na najvećoj udaljenosti od mora. Klimatski uslovi koji vladaju u Ulan Batoru su surovi, a ekstremna kontinentalna klima odlikuje se veoma niskim zimskim temperaturama, često i do minus 47 stepeni Celzijusa, i veoma žarkim letima.
Sonja Lapatanov
objavljeno: 29/08/2010
