Izvor: Politika, 17.Okt.2011, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gladijatori još dežuraju
Đeraš se nalazi na 40 kilometara od Amana, svoj procvat doživeo je jošpod vladavinom rimskog cara Hadriana, ali za turiste je sačuvano dosta toga
Kao deo rimskog Dekapolisa Đeraš je uživao blagostanje, na šta danas ukazuju kameni svedoci preostali iz tog vremena. Iako deluje impozantno, samo deo ovog grada koji je brojao 20.000 stanovnika, dostupan je danas posetiocima. Đeraš, znan kao „Pompeja Bliskog istoka“ i „Antioh na zlatnoj reci”, jedan je od najbolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očuvanih gradova rimskih provincija na svetu i pravi je primer rimskih naseobina rasprostranjenih po čitavom Bliskom istoku.
Za razliku od haotične stvarnosti većine grčkih gradova antičkog vremena, po planu grada, može se zaključiti da je Gerasa građena po Hipodamusovom urbanističkom planu, koga karakteriše red i „rešetkasta pravilnost” ulica. Već u to vreme ulice su bile popločane i oivičene kolonadama, izgrađeni su veliki javni prostori, kupatila, fontane, bunari i gradske zidine sa kulama i kapijama. Đeraš je poznat po Hadrijanovoj trijumfalnoj kapiji, hipodromu, veličanstvenom trgu elipsastog oblika, pozorištima, slavolucima, rimskom mostu i prostranoj kolonadi koja vodi do Artemidinog hrama.
Svi se fotografišu na jednom mestu
Pre 20 godina, u vreme moje prve posete Đerašu, na lokalitetu nije bilo mnogo sveta, pa me je gužva u kojoj sam se našla, prilično zatekla. Ovog puta bila sam suočena i sa mnogo više detalja, artefakata, sa datumima, imenima i istorijskim podacima, dostojnim pre nekoj naučnoj ekspediciji, nego turističkoj ekskurziji! Negde iza podneva, baš kada je zvezda upekla, prošla sam kroz Hadrijanovu kapiju.
Na levoj strani puta koji vodi ka gradskim zidinama i južnoj kapiji, nalazi se masivni hipodrom za 15.000 gledalaca koji su u antičko doba prisustvovali atletskim takmičenjima, konjskim i trkama dvokolica i ostalim sportskim takmičenjima, a na desnoj, raširio se novi Đeraš, koga sa starim povezuje Rimski most. Ubrzo sam stigla do velikog ovalnog trga, Foruma, okruženog jonskim stubovima. Mada je njegov oblik nesvakidašnji, trg deluje veoma harmonično.
Na sredini trga na jednom podestu, nalazi se stub kraj koga se posetioci Đeraša obavezno fotografišu. Forum je popločan kamenim pločama nalik onima u glavnoj ulici, odnosno Kardo, kako se u rimskim gradovima nazivala glavna ulica orijentisana u pravcu sever-jug. Duž Karda nižu se brojni stubovi, a na pločama još uvek mogu da se razaznaju tragovi točkova teških antičkih vozila. Hodajući ovom dugom reprezentativnom ulicom, nekadašnje Gerase, mogla sam samo da naslutim kako je kroz nju cirkulisao život u vreme kada su se tu nalazile prodavnice, bunari, kupatila, fontane, hramovi i razne javne zgrade.
Na osnovu velikih debelih stubova koji se propinju iznad kolonade, danas se može prepoznati položaj nekih važnih objekata. Dužinom Karda proteže se podzemni sistem kojim se kroz otvore sa obe strane ulice, kišnica odlivala u kanalizaciju. Bravo za vodovod i kanalizacijuantičke Gerase! Grabeći napred i prkoseći usijanojzvezdi, našla sam se na Macelumu, centralnoj antičkoj pijaci, sa neobičnom krstolikom fontanom, okruženom korintskim stubovima. Nedostajale su samo brbljive piljarice i vešti trgovci, sa kojima bihse rado cenjkala i nadmudrivala. No, vreme je neumoljivo teklo, ne obazirući se na moje maštarenje i želju za antičkim ćakulanjem.
Nimfeum,na koji sam ubrzo naišla, je velika fontana, posvećena nimfama. Ovakve dekorativne fontane bile su uobičajene u rimskim gradovima, služile su za osveženje i koristili su je svi građani. Na ovom finom primeru u Đerašu, voda se kroz sedam lavljih glava slivala u male bazene, a zatim kroz cevi u podzemnu kanalizaciju.
Ništa kao Artemidin hram
Preko monumentalnih stepenica najzad sam stigla do uzvišenja na kome dominira impozantni Artemidin hram. Hram se ubraja u najveličanstvenije građevine ovog tipa koje su ikada sagrađene u nekoj od rimskih provincija. Kuriozitet je da je hram jedina građevina u Đerašu čiji se stubovi,prilikom mnogobrojnih zemljotresa,nisu urušili. Zahvaljujući posebnoj konstrukciji ostali su na mestu do danas! U to svaki posetilac može da se uveri na licu mesta, ako između stuba i postamenta gurne oštricu noža, ili dršku kašike, što sam ja učinila. Bio je dovoljan povetarac da se ne verujući sopstvenim očima, kašika lagano pomerala gore, dole?! Razlog za njeno pomeranje leži u konstrukciji stubova koji su međusobno spojeni kao zglobovi.
Artemida, ćerka Zevsa i Apolonova sestra, bila je boginja zaštitnica Gerase, a hram je bio mesto za prinošenje žrtava u njenu slavu. Iako nevelik, hram zaslužuje respekt jer njegovi korintski stubovi,njih 11 od 12, izdižu se upečatljivo u nebo iznad Đeraša.
Sa brežuljka sam bila u prilici da „sa visine” razgledam delove Đeraša koje sam propustila tokom pešačenja: južni Dekaminus, severnu kolonadu oivičenu jonskim stubovima, koja je nešto zapuštena i na čijem kraju se nalazi Severna kapija i Severno pozorište, koje je manje od Južnog, jer je moglo na tribine da primi svega 1600 gledalaca! Sa brežuljka, kroz suvu travu i korov, uputila sam se ka Južnom pozorištu. Mala uzvišenja i ruševine, između kojih su izrasli crveni makovi, ukazivali su mi gde se pod zemljom još uvek nalaze neotkriveni delovi Đeraša. Poželeh da i oniuskoro ugledaju svetlost dana. Na kraju pešačenja, prilično iscrpljena, uspela sam se do Južnog pozorišta koje se nalazi u neposrednoj blizini Zevsovog hrama.
Ovo pozorište je veoma dobro očuvano araspolaže sa 4000 mesta. Na nekim mestima zapazila sam inicijale, verovatno „VIP Rimljana” koji su sebi mogli da obezbede stalna mesta u gledalištu! O tome danas u našim pozorištima može samo da se mašta. Sa poslednjeg reda bacila sam pogled na Forum i antički grad, zapitavši se šta li se još krije pod zemljom i kako li će Đeraš izgledati kada se sve znamenitosti otkopaju. Nadam se da ću biti u prilici da to doživim i vidim, kada treći put budem svratila u Đeraš!
Moju pažnju ovog puta privukli su i pripadnici jordanske „pustinjske patrole” koji su u amfiteatru u živopisnim uniformama, na sav glas bubnjali i svirali u gajde i „rimske igre”, koje se priređuju na hipodromu. Tamo mladići obučeni u kostime legionara i gladijatora, uzgromoglasnumuzičkutemuizfilmaGladijator, prikazuju raznovrsne borbe i trke dvokolica.
Uz malu nadoknadu, mladići će se rado fotografisati sa turistima. Posetu Đerašu, muzeju na otvorenom, završila sam u obližnjem restoranu probajućijordanske specijalitete. Pre svega meze koje se služi u malim činijama: humus-namaze od leblebija, patlidžana, i susama, razne salate, masline i hrskavi ragif-somun, a zatim glavno jelo mansaf-beduinski specijalitet od jagnjetine, odnosno kamiljeg mesa na pirinču.
Gozba se završila čajem i raznim slatkišima: baklavama, kadaifima, kolačima sa orasima, mladim sirom sa pistaćima i ružinom vodicom, želeima, kremovima i pudinzima...Pa kako čovek da posle ovakve gozbe ne pukne kao balon? Ako ima meru neće pući, a ako nema, preostaje mu da primeni oprobani recept starih Rimljana. Kada bi se prejeli, oni bi jednostavno sve povratili, a zatim nastavili, da se goste!
Sonja Lapatanov
objavljeno: 17.10.2011.
