Izvor: Politika, 27.Okt.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glad za lepotom
Sa mnogo emocija a malo patetike stari stanovnici Stare planine otkrivaju svoje priče u filmu „Glad”
„Vreme se promenilo. To više nisu oni krugovi od 360 već od hiljadu stepeni. Ima svega, ali nema one mladosti.” Ovo je samo jedan citat koji oslikava krugove na Staroj planini u kojima život polako ali sigurno odumire. Krugove u kojima decenijama žive ljudi, ali sve stariji, u kojima sela zamiru a budućnost se ne nazire. Krugove koji se polako zatvaraju i prete da jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana prekriju i izvorni govor pirotskog kraja i njegove izvorne pesme, da u zaborav smeste sve ljude koji su sa mnogo emocija a malo patetike ispričali svoju priču u filmu „Glad”. Nagrada za najbolji domaći film na ovogodišnjem Festivalu etnološkog filma pripala je upravo ovom filmu autorki Gordane Simonović-Veljković i Dragice Pavlov-Krstić, i producentkinje Marija Penčić.
„Film na prvi pogled kazuje jednostavnu priču o zajednici koja stari i nestaje, ali se na drugi pogled bavi univerzalnim pitanjima sećanja i odnosa prema smrti. To postiže izazivanjem snažnih emocija i doslednom upotrebom različitih kinematografskih sredstava”, obrazložio je žiri odluku da film neumornih Piroćanki ovenča nagradom.
– Godinu dana smo radili na filmu, obilazeći stare stanovnike Stare planine na pojatama. Želeli smo da zabeležimo kako žive, kako se nose sa problemima, kako preživljavaju sami u šumi, bez komšija, bez stalnog kontakta sa ljudima. Obuhvatili smo četiri godišnja doba, vraćali smo se kod naših junaka koji još uvek nisu videli film. Ali, pre nego što padne sneg, planiramo da ih obiđemo, da im uručimo kopije filma, a planiramo i projekciju filma u Pirotu, kojoj će i oni prisustvovati – priča producentkinja Marija Penčić.
Autorka Dragica Pavlov-Krstić objašnjava da „Glad” nije samo priča o tome kako su sela na Staroj planini napuštena već priča o filozofiji života ljudi koji uprkos svim nedaćama imaju snage da pronađu tračak radosti sećajući se mladosti, lepih trenutaka u životu. Bez patetike.
– Ali, ne zanemarujući probleme koje imaju u sadašnjosti u kojoj, ma kako teška bila, ipak pronalaze lepe trenutke. I to nije samo priča o fizičkoj gladi sa kojom se ovi stari ljudi suočavaju, već i priča o gladi za lepotom – kaže Dragica i priznaje da još uvek nedovoljno poznaje ljude sa Stare planine iako se sa njima druži proteklih deset godina.
– Priznajem i da bih želela da mogu da u svom životu primenim deo te njihove filozofije – dodaje ona.
Gordana Simonović-Veljković, koautorka, ističe da je dugo posvećena sličnim temama poput ove u filmu „Glad”.
– Stara planina i njeno stanovništvo su mi stalna inspiracija. Ovaj naš pirotski kraj je riznica tema koje treba obrađivati, ali ne zaboraviti da se u sve to utkaju i emocije. Ti stari ljudi koji žive na planini polako izumiru. Za deset godina ih neće biti ili će doći neki drugi ljudi i sve će biti zaboravljeno. I izvorni govor i izvorne pesme. Ima sela u kojima žive samo po dva stanovnika, u nekima ima „čak” i stotinjak! Infrastruktura je strašna. Niti se odlazi kod njih, niti oni silaze u grad. Oni koji imaju decu u gradu imaju i sreću da ih ona, kada mogu, obiđu, ali kada dođe zima i kada padne sneg, ode samo onaj ko ima uslova, ko ima terensko vozilo, recimo – kaže Gordana.
S. Čikarić
objavljeno: 27.10.2011.
