Izvor: Glas javnosti, 03.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genije sa marsa i meseca
- Da li je moja dužnost da živim, radim i umrem u svom rođenom gradu, koji mi daje onoliko koliko može da mi pruži? - pitao se te 1909. godine Milutin Milanković, donoseći odluku da napusti lagodan život priznatog građevinskog inženjera koji je prethodnih 17 godina vodio u Beču i u Beogradu i prihvati skromnu platu vanrednog profesora Beogradskog univerziteta i omaleni stančić u Balkanskoj ulici. Ipak, rad na katedri za primenjenu matematiku i saradnja sa Bogdanom Gavrilovićem i Mikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Petrovićem Alasom bila je dobra odluka, jer je upravo u Beogradu stvorio svoje najveća dela, rešio tajnu ledenog doba, uspostavio temelj savremene klimatologije, predložio reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara...
NASA ga je svojevremeno uvrstila na listu 15 najznačajnijih naučnika svih vremena, Međunarodna astronomska unija imenovala je još 1970. godine jedan krater na Mesecu njegovim prezimenom, tri godine kasnije dobio je krater na Marsu, a potom je i mala planeta koju je otkrio srpski astronom Pero Đurković ponela njegovo ime... Jedino je u Srbiji njegovo ime decenijama bilo nepravedno gurano u zapećak.
Izložba „Kanon Milutina Milankovića“, koja će u galeriji SANU biti otvorena do aprila ove godine, jedan je od načina da se višedecenijska nepravda ispravi. Maštovitu i upečatljivu postavku, otvorenu povodom 130 godina od rođenja Milutina Milankovića, osmislila je arhitekta LJiljana Radosavljević, a autori izložbe su akademik Đorđe Zloković i dr Aleksandar Petrović.
- Javnost zna da je Milanković veliki naučnik, a ova postavka će, na pristupačan način, osvetliti i zbog čega je to tako. Nema mesta na svetu gde Milankovićeve teorije nisu potvrđene: bilo na dnu okeana, na vrhovima planina, usred pustinja.
KNJIGA SA PEČATOM SUDBINE
U predvečerje Drugog svetskog rata Milutin Milanković je počeo rad na svom „Kanonu osunčavanja“. Rukopis je potom odneo u SANU, i delo kreće u štampu 1941. godine. U međuvremenu se dešavaju 27. mart i 6. april, bomba pada na štampariju... Tek posle mesec dana, kad je moglo da se priđe ruševini, Milanković na zgarištu pronalazi rukopis... Kako je deo knjige bio uništen tokom gašenja, rešili su da taj deo doštampaju.
- I na ovom primerku, sačuvanom iz tog perioda, jasno se vidi da je 80 odsto „Kanona“ štampano na jednom, a 20 odsto knjige doštampano na drugom papiru. Zato taj deo izložbe nosi ime „Kanon s pečatom sudbine“ - objašnjava LJiljana Radosavljević i dodaje kako su mnogi u to vreme, zbog toga što je knjiga štampana u ratu, ali i što je Milanković, zahvaljujući kontaktima iz Beča, bio uredno pozivan na razna stručna predavanja čak i tokom rata, mislili da sarađuje sa okupatorima.
- Kao i sve čaršijske priče, i ova je narasla kao magla. Ali, kako pravda uvek pobeđuje, Milanković danas dobija značaj kakav mu i pripada - priča autorka postavke.
