Izvor: B92, 13.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gen pčele u genetski modifikovanom krompiru
Brisel -- Evropa unija se opet nalazi u dilemi da li da otvori svoje tržište hrani proizvedenoj iz genetski modifikovanih organizama čemu se jako protivi evropsko javno mnjenje kako kroz partije (Zeleni), tako i kroz nevladine organizacije. Protivnici ovakve hrane su se izborili da se 1999. godine, na uvoz GMO u Evropu, uvede moratorijum.
Medjutim, Dejvid Bern, evropski komesar za zaštitu potrošača, najavio je na nezvaničnom poljoprivrednom ministarskom veću da je "vreme za promene". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Prema njegovim rečima biotehnologija pruža velike mogućnosti za proizvodnju jeftinije i kvalitetnije hrane, te da
biotehnološke inovacije ne bi trebale nailaziti na odbijanje koje je motivisano emocijama i zasnovano na nepotpunim informacijama i predrasudi. Raspoloženje evropske javnosti prema GMO i dalje je izrazito negativno: prema nedavnom istraživanju Eurobarometra, više od 70% evropskih potrošača odbija i samu pomisao na konzumaciju genetski modifikovane hrane. Iako, zasada, ne postoje egzaktni podaci koji ukazuju na štetnost takvih proizvoda, prosečni konzument oseća averziju prema tome da, na primer, jede krompir u koji je usadjen gen pčele. Radi se o stvarnom slučaju - naime, tako modifkovan krompir otporan je na nametnike.
Uostalom, navode eksperti, sva hrana koju poznaje moderno doba genetski je modifikovana: da bi opstao čovek je kroz istoriju morao vršiti selekciju, menjati i ukrštati vrste kako bi povećao prinos, odbranio se od bolesti ili, jednostavno poboljšao okus hrane. Danasnja biotehnologija, tvrdi se, samo ubrzava taj proces. Takodje, upozoravaju eksperti - činjenica je da izbor nije bogat: ili će se potrošač odlučiti za GMO ili za tradicionalnu hranu punu pesticida.
Ali, važan razlog zašto dosad u Evropi nije bilo genetski modifikovane hrane iz Amerike je i tržišni rat izmedju EU i Sjedinjenih Država u izuzetno osetljivom sektoru poljoprivrede. Amerika, za razliku od Evrope, ima vrlo liberalan režim u regulisanju načina primene biotehnologije i proizvodnji GMO. Prema nekim podacima, čak oko 80% hrane proizvedeno je iz GMO. Zbog različitog sistema subvencionisanja poljoprivrede, američki su proizvodi jeftiniji od evropskih, tako da američki proizvodjači gube godišnje više od 300 miliona dolara samo na nemogućnosti izvoza genetski modificikovanog kukuruza u Evropu. Trogodišnji američki pritisak da se ukine moratorijum kulminirao je ovih dana kada je američko ministarstvo
poljoprivrede (Drugs and Food Administration) zapretilo iznošenjem spora pred Svetsku trgovinsku organizaciju ukoliko Evropljani ne ukinu zabranu do sredine oktobra.
