Izvor: Story, 14.Jun.2015, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fitoterapija – prirodno lečenje
Ovom metodom ublažavamo i preventivno delujemo na bolesti upotrebom celih lekovitih biljaka ili njihovih delova u vidu eteričnih ulja, ekstrakata, čajeva, tinktura, masti, kapsula, objašnjava naša stručna saradnica
Sandra Bulok, foto: Profimedia
Piše: Verica Todorović,
spec. nutricionista-fitoterapeut,
studio Body & Mind
Fitoterapija je prvi oblik medicine koji je čovek poznavao i prenosio usmenim putem. Prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << pisani podaci o upotrebi lekovitih biljaka potiču iz Kine 3.000 godina pre naše ere. Kineski izraz za biljni čaj (liang cha) znači čaj za hlađenje jer se u Kini smatra da on hladi pregrejani ljudski organizam. Termin fitoterapija, u medicinu je prvi uveo francuski lekar Anri Lekler (1870–1955). U našem narodu upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktičkog sredstva, ima bogatu i dugu tradiciju. O tome najbolje svedoče mnogobrojni stari spisi poput Hodoškog kodeksa, koji se smatra najstarijim kodeksom srpske svetovne medicine (XIV vek), kao i Hilandarskog medicinskog kodeksa broj 517 (XV ili XVI vek), najdragocenijeg spomenika srpske medicinske kulture. Zaharije Orfelin je u Velikom srpskom travniku (1783) opisao desetine lekovitih biljaka, a Vuk Stefanović Karadžić je u Srpskom rječniku (1818) pisao o upotrebi lekovitih biljaka u narodu. Osnivač naše botanike dr Josif Pančić i njegov učenik i saradnik dr Sava Petrović (Lekovite biljke Srbije, 1883), postavili su temelje fitoterapije kod nas. Ona je danas priznata kao zvaničan sistem lečenja uz akupunkturu, kiropraktiku i homeopatiju.
OTKLANJA I UZROČNIKE I POSLEDICE
Terapeutska vrednost lekovitih biljaka zasniva se na vezi koja postoji između hemijske strukture aktivnih supstanci biljaka i njihovog farmakološko-dinamičnog delovanja na organizam. Složenost njihovog hemijskog sastava, objašnjava terapeutsko delovanje jedne iste biljke kod različitih bolesti. Efikasnost prirodnih sredstava, kada je u pitanju preventiva i samo lečenje, baš kao i u alopatskoj (zvaničnoj) medicini, zavisi od kompletne i dobre dijagnoze. Jedna od najvećih prednosti ovog načina lečenja ogleda se u tome da primena lekovitih biljaka ne škodi organizmu i pored toga što često deluju vrlo kompleksno (pri lečenju jednog poremećaja često se regulišu i oni drugi u organizmu). Lekovito bilje ne deluje trenutno, već je potrebno redovno uzimanje da bi se došlo do željenih rezultata. U isto vreme, zbog kompleksnog delovanja na biohemijske procese, fitoterapija otklanja uzročnike problema a ne samo posledice.
BEZ PRETERIVANJA
Upotrebna vrednost lekovitog bilja zavisi od količine blagotvornih komponenti koje ono sadrži. To zavisi od uslova u kojima je ta biljka uzgajana, nadmorske visine, temperature, vlažnosti, perioda i načina branja, sušenja i čuvanja. Sušenjem se gubi voda, pa se na izvesno vreme mogu konzervirati lekoviti sastojci. Rok trajanja neke droge (deo lekovitog bilja) zavisi od vrste i uslova čuvanja, a može biti od par meseci do nekoliko godina. U terapeutske svrhe uobičajeno je da se koriste 2-3 šolje čaja (svaka zapremine 200-250 ml). U jednu šolju čaja stavlja se 1-2 kafene kašike lekovite biljne mešavine. Potpuno je nepromišljeno da se pije litar do dva čaja dnevno, jer su to sve složena organska jedinjenja u biljkama koja nekada mogu delovati neočekivano snažno i štetno po zdravlje.
Postoje dve velike grupe čajeva: onaj koji se dobija od biljke čaj (camellia thea sinensis) i biljni čaj koji se dobija od raznih lekovitih biljaka. Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi u sebi ima postotak kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo, dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine. Čaj je napitak koji se dobija od biljke čaj camella (thea) sinensis koja u sebi sadrži kofein i tanin. Od podneblja, klime i nadmorske visine, zavise i karakteristike ove biljke, pa samim tim kvalitet čaja koji se od nje dobija. Tako su, između ostalih, poznati cejlonskih, indijski, ruski, gruzijski, kineski, japanski i afrički čajevi.
Postoje tri osnovne vrste pravih čajeva: crni, zeleni i ulong. Po pravilu, u čajeve se ne dodaje limun, šećer ili med jer se na taj način menja njegova specifična aroma. Mleko se dodaje samo u jake čajeve.
Biljni čaj napravljen je od svežih ili suvih listova, cveta, korenja ili semena različitih vrsta biljaka. Biljni čajevi u sebi nemaju kofeina.
PRVA MERA, VREME I NAČIN
Bitno je da bilju nije istekao rok za primenu. Čajeve nikada ne treba sitniti u prah (kao što se dešava u filter vrećicama) jer je tu stvorena ogromna površina preko koje bilje ubrzano gubi lekovite principe, a time i lekovitu moć. Potrebno je i poznavati optimalno vreme ekstrahovanja lekovitih supstanci. Ako se pusti da čaj predugo stoji, biće gorak jer će se osloboditi mnogo tanina koji opterećuje stomak. Prekratko ekstrahovanje, s druge strane, oduzima mu snagu. Takođe, treba znati da postoje lekoviti principi koji su termolabilni, pa brzo propadaju na temperaturi ključanja. To se posebno odnosi na etarska ulja (mirišljavi principi u bilju). Dugotrajna upotreba čajeva može i te kako da šteti organizmu. Fitoterapija opisuje značajan broj štetnih posledica ako se neumereno i nekritično koristi bilje. Čak i te blage biljke koje narod smatra bezazlenim, mogu stvoriti značajne zdravstvene smetnje, a da ne govorimo o onim oštrijim koje u sebi imaju snažne aktivne principe: alkaloide, glikozide, saponine... Zbog toga je važno poštovati ograničenja i razumeti da prirodne lekove moramo primenjivati oprezno i uz asistenciju stručnjaka.
UPOTPUNJUJE LEČENJE
Upotrebu prirodnih lekova ne treba predstavljati kao zasebnu, izolovanu metodu koja se primenjuje nezavisno od drugih terapijskih sredstava. Fitoterapija sve više upotpunjuje koncepte savremene terapeutike potpomažući lečenje različitih bolesti. Ona olakšava morfofunkcionalnu regeneraciju organizma i učvršćuje njegov odbrambeni sistem.
Važna oblast dobrih efekata fitoterapije, između ostalih, jeste i zona funkcionalnih tegoba digestivnog trakta: dispepsije, meteorizmi, loša varenja, hronični bolovi u stomaku, nervozna creva, opstipacije, hemoroidi... Gotovo da nema oblasti kada su u pitanju zdravstvene tegobe gde fitoterapija ne bi mogla da se uklapa uz druge sisteme lečenja. Priroda nam velikodušno nudi svoju saradnju, podršku i smernice u cilju obnove vitalnosti ljudskog organizma.
Sandra Bulok: Tajna je u prirodi!
Pored toga što je svoju ishranu bazirala na voću i povrću, glumica Sandra Bulok je i u lečenju potpuno okrenuta prirodnim metodama. Za svoje zdravstvene probleme rešenje uvek prvo pronalazi u čajevima, a neretko i u medikamentima čija je osnova upravo bilje. Do sada je dosta naučila o fitoterapiji, pa čak i za neke manje probleme sama ume da pronađe način kako da ih reši.
Izvor: Story
.jpg)
