Izvor: Mondo, 02.Jun.2013, 16:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Farmerke slave 140 godina

Tačno pre 140 godina rođena je džins odeća koja je zadnjih pola veka preplavila svet i postala "urbana uniforma" svih naraštaja, staleža, profesija i pogodna za sve prilike.

Guliver/Getty images/Thinkstock

Krajem maja 1873. proizvođač odeće Levi Štraus i krojač Džejkob Dejvis počeli su da proizvode "Levi's" marku farmerki nakon što su im Sjedinjene Države odobrile patent kojim se bakrene nitne upotrebljavaju za ojačavanje džepova.

I pre dobijanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << patenta prodaja je odlično išla među rudarima i kopačima zlata kojima je bilo bitno da im džepovi ostanu celi.

Džins se pravi od pamuka. Neki smatraju da je najstariji poznati prethodnik teksasa debelo indijsko platno iz 16. veka iz Bombaja, a drugi da su farmerke prvi put proizvedene u Đenovi sredinom 17. veka za pripadnike mornarice koja je zahtevala odela za sve vremenske prilike.

Naziv džins dolazi od francuskog 'Le Bleu de Genes', što znači đenovska plava (boja).

U Americi su nošene kao radno odelo, sve dok se Džejms Din nije pojavio u njima u filmu "Buntovnik bez razloga", pa su pedesetih postale simbol pobune mladih.

Daljem populisanju džinsa doprineo je i hipi pokret čiji su pripadnici mahom nosili farmerke kojima su se brisale statusne razlike, izražavala jednakost, pobuna, sloboda i individualnost.

Danas su farmerke popularne širom sveta i ima ih u mnogim stilovima i bojama. Džins ima sve osobine dobre odeće: jednostavne krojeve, nepoderivost, jeftin je i pristaje svima.

Nose ga u svim prilikama: po danu i uveče, na poslu, za vreme odmora. Čak je dobitnica Oskara za najbolju kostimografiju u filmu 'Ana Karenjina' Žaklin Duran došla na dodelu u farmerkama.

Mladi u Jugoslaviji nosili su farmerke koje su uglavnom nabavljali u Italiji, za razliku od drugih socijalističkih zemalja. U švercu džinsa okretao se veliki novac.

(MONDO)

Nastavak na Mondo...