Izvor: B92, 09.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Enciklopedija o živim vrstama
Njujork -- Podaci o svih 1,8 miliona poznatih životinjskih i biljnih vrsta trebalo bi da budu obuhvaćeni internet "Enciklopedijom života".
Desetogodišnji projekat, vredan 100 miliona dolara, zamišljen je kao pomoć svima - od dece koja pišu domaći zadatak iz biologije, pa do vladinih agencija koje se bave zaštitom ugroženih vrsta.
"Enciklopedija života planira da unese podatke za svaku poznatu vrstu. U ovom trenutku, to je 1,8 miliona", rekao je agenciji Rojters >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Džejms Edvards, izvršni direktor projekta koji su podržale vodeće naučne ustanove u svetu.
Besplatna internet enciklopedija u prvom redu će se usredsrediti na životinje, biljke i gljive, a planirano je da slede i mikrobi.
Svaka vrsta biće predstavljena kombinacijom teksta, fotografija, geografskih mapa i video snimaka, a takav multi-medijalni pristup omogućen je naglim razvojem interneta poslednjih godina.
Demonstracija budućeg sajta nalazi se na adresi http://www.eol.org i na njoj je izgled buduće enciklopedija prikazan na primeru polarnog medveda, pirinča i takozvane "Jeti rakovice", vrste raka sa dlakom obraslim klještima koja je nedavno otkrivena u Južnom Pacifiku.
"Reč je o tome da svi dobiju slobodan pristup informacijama", pojasnio je Džese Ausubel, predsednik Projekta, zaposlen na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku.
"Enciklopedija života" će se oslanjati na postojeće baze podataka o životinjama i biljkama. U početku će biti korišćen engleski jezik, ali se planira prevod i na druge jezike.
Kako budu otkrivani novi životni oblici, tako će biti dodavani u enciklopediju. Prema rečima Džejmsa Edvardsa, moguće je da na svetu živi između osam i 10 miliona vrsta, iako se procene kreću između pet i 100 miliona. U novu enciklopediju bi vremenom, možda, mogli da budu uključeni i fosili.
Enciklopedija, koju će kreirati tim od 25 do 35 ljudi, može da pomogne da se otkriju i zabeleže opasnosti koje živim organizmima prete od zagađenja, razaranja staništa i globalnog otopljenja.
Projekat će voditi američki muzej Fildj, harvardski univerzitet, Pomorska biološka laboratorija, Botanička bašta Misurija, institut Smitsonijan, kao i Biblioteka nasleđa biodiverziteta - grupa koja uključuje londonski Prirodnoistorijski muzej, njujoršku botaničku baštu i Kraljevsku botaničku baštu u gradu Kju, u Engleskoj.
