Izvor: Story, 19.Dec.2015, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emocionalna glad kao uzrok prejedanja
Zašto se zatrpavamo hranom kad smo nezadovoljni, zbog čega tugu lečimo slatkišima, na koji način stres doprinosi tome da više jedemo i kako se rešava taj problem, otkriva naša stručna saradnica
foto: Shutterstock, Profimedia, Luka Šarac
Piše: Sanja Stanić, psihoterapeut
sanjastanic1006@gmail.com
Emocionalna glad je stanje kad osoba uzimanjem hrane pokušava da se oslobodi neprijatnih emocija i napetosti. Takva strategija nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << uspešna jer kratkoročno zadovoljstvo koje jelo donosi ne otklanja nezdrava osećanja, već donosi više stresa i dugoročno šteti.
Naravno, moramo da jedemo i to ne može da se zameni nijednom drugom aktivnošću. Cilj je održanje života, ali hrana ljudima ne predstavlja samo prosto obezbeđivanju biološkog opstanka. Hranjenje ima i društvenu dimenziju. Zapravo, okolina u kojoj se razvijamo oblikuje kako način na koji zadovoljavamo potrebu za hranom, tako i vrstu hrane. Rituali obedovanja vezani su za sve bitnije životne događaje, obezbeđuju da se trenuci sreće kao i bola, koji imaju stresnu dimenziju, lakše prihvate i integrišu u život. Emocionalno zadovoljstvo koje donosi hrana, osim prijatnosti, često donosi i olakšanje.
Hrana kao uteha
Hrana i sve u vezi s njom ima veoma veliki emocionalni značaj. Ljubav i bliskost u najranijim trenucima života povezane su s majčinim hranjenjem. Tokom života, hrana dobija niz značenja koja reflektuju naš odnos prema drugima, samom sebi i životu. Ona postaje uteha, donosi zadovoljstvo, lišava stresa, služi kao nagrada, postaje znak kojim se iskazuje naklonost, ali i način na koji se prevazilaze negativne emocije.
Emocionalna glad, kao i potpuno negiranje gladi, leži u osnovi ozbiljnih psiholoških poremećaja hranjenja kao što su bulimija i anoreksija, a često i gojaznosti.
Kako razlikovati dve gladi?
Emocionalna glad ima nekoliko izrazitih karakteristika. Često se pojavljuje naglo kao napad gladi. Manifestuje se kao intenzivna potreba za određenom vrstom namirnica, i to onih koje podstiču lučenje supstanci sa antistresnim dejstvom. Najčešće su to slatkiši, ali može biti i bilo koja hrana koja je povezana s doživljajem zadovoljstva. Emocionalna glad javlja se kao reakcija na događaje koja osoba tumači kao uznemiravajuće. Prvo se doživljava u umu kao predstava i želja za hranom koju prati potreba da doživimo određenu senzaciju ukusa ili mirisa. Nemoguće ju je odložiti za kasnije. Osoba nastavlja s jelom i kad opazi da je sita, jer je cilj da se odstrane neprijatna osećanja, a ne da se zadovolji fiziološka potreba. Na taj način dolazi do prejedanja. Nakon toga osoba najčešće oseća krivicu, snažnu neprijatnu emociju koja podstiče disfunkcionalno ponašanje, što uvodi u novi ciklus emocionalne gladi i prejedanja. Taj obrazac često ima karakteristike zavisnosti, a rezultat je višak kilograma i zdravstveni rizici koje takav način ishrane nosi.
Osloboditi se emocionalne gladi često znači prevazići sebe i doživeti više zadovoljstva. Osnova je upravljati sobom, sopstvenim neprijatnim i nezdravim emocijama, kao i pronaći funkcionalnije načine za rešavanje problema. Prvi korak je da pratimo sebe, prepoznamo situacije u kojima doživljavamo teška, bolna osećanja i kada imamo tendenciju ka tome da posegnemo za nekontrolisanim unošenjem hrane. Neprijatne emocije nose snažnu poruku da ne živimo život koji je za nas vredan življenja i samo suočavanje s takvim osećanjima za nas je neuporedivo korisnije od izbegavanja i anesteziranja nalaženjem utehe u hrani.
Kameron Dijaz: Analiza je rešenje
Slavna glumica Kameron Dijaz svojevremeno je imala problem sa hranom, jer je svaku emocionalnu nedoumicu rešavala tako što je posezala za slatkišima. Kasnije je shvatila da tu zavisnost mora da reši na neki način i nakon duboke analize problema odlučila je da jede samo tri puta dnevno, i to kada je gladna, a da nervozu ne kompenzuje poslasticama punim šećera.
