Izvor: Story, 30.Nov.2014, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emir Hadžihafizbegović: Nesreća mi ne da mira
Bosanski dramski umetnik Emir Hadžihafizbegović otkriva kako ne prestaje da misli na trenutak kada je kolima usmrtio Anicu Kuduz i priznaje da ga od sopstvenih povreda mnogo više boli pomisao na porodicu preminule.
Emir Hadžihafizbegović, foto: Story press, TVBH1
- Prvo želim i ovog puta da izrazim saučešće porodici Kuduz i ženi koja je stradala, ali te noći svi smo bili ugroženi – reči su kojima je bosanski glumac Emir Hadžihafizbegović >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << (53) započeo intervju u emisiji Interview20 emitovanoj na televiziji BH1.
To je, inače, njegovo prvo javno obraćanje otkako je sredinom oktobra učestvovao u tragičnom događaju koji se dogodio na auto-putu A3 kod Novske, u mestu Bročice u Hrvatskoj. Tom prilikom višestruko nagrađivani glumac i bivši ministar kulture BiH kolima je udario Anicu Kuduz (63), majku poznate bosanske manekenke Lane Kuduz (26), koja je kasnije umrla u bolnici u Novoj Gradiški.
U spomenutoj nesreći u kojoj se sudarilo nekoliko automobila on je povredio ruku zbog čega je i operisan, a iako se njegovo fizičko zdravlje popravlja, psihički se još uvek nije oporavio. Ipak, smogao je snage da za tamošnje medije progovori o traumi s kojom živi. Vidno potresen, uznemiren, pričajući drhtavim glasom Emir se prisetio nemilog događaja i onoga što je usledilo nakon njega.
- Moja porodica poslala je telegram na dan sahrane. Prvih dana posle nesreće nešto sam govorio, ali šta, kome, kojim telefonom, zapravo se i ne sećam. Čini mi se da sam nešto rekao novinarima u bolničkoj sobi, ali tad sam još bio pod anestezijom. Snimao sam film u kojem sam imao veliku ulogu, radio sam na tome 20 dana. Završio sam svoj posao u petak, dva dana pre nesreće. Trebalo je da svi poletimo iz Hrvatske na snimanje u Makedoniju i tamo nastavimo da radimo. Međutim, ja sam za vikend otišao do Bosne da posetim bolesnog oca i glasam – prepričavao je on i nastavio:
- Te večeri vraćao sam se iz Bosne i bio sam na 60 kilometara udaljenosti od Zagreba. Čovek koji je pomeo signalizaciju pobegao je sa lica mesta i time je ugrozio nas vozače. Stvorila se jedna crna rupa onog trenutka klada je signalizacija bila poremećena. Mesto na kome su bili gvožđe, cigle, armatura i drugi građevinski materijal postalo je traka za preticanje. U toj traci desilo se to što se desilo.
Mada teško hoda i nema dovoljno energije za obavljanje elementarnih fizičkih aktivnosti, junak filmova Karaula i Smrt čoveka na Balkanu tvrdi da ga više od sopstvenih tegoba boli pomisao na porodicu preminule Anice.
- Ne mogu reći da me je sram da govorim o svojim povredama, ali neprijatno mi je da pričam o sebi. Dan je dobar, a noć je teška – ispovedao se kroz suze, a onda nastavio:
- Nesreća mi ne da mira, stalno se vraćam na taj dan. Ne želim da budem patetičan, ali bilo bi mi mnogo lakše kad bih celu ovu priču podelio s porodicom preminule. Još ne mogu da pređem više od 100 metara, moram da se zaustavim i sednem. Hodam sa ovim steznikom za imobilizaciju kičme, ali čim fizički budem mogao da izdržim veći napor, otići ću da položim cveće na grob preminule – završio je svoju ispovest Hadžihafizbegović.
Piše: Saša Tošović
