Izvor: Politika, 04.Okt.2013, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija treba da uči od filmova
Ono što prodaje proizvod nije on sam, već priča o njemu – a posebno će tako biti u budućnosti, smatra danski futurolog Rolf Jensen
Flaširana voda je samo flaširana voda, ali se cene različitih brendova razlikuju u zavisnosti od priče koja stoji iza proizvoda, smatra Rolf Jensen, danski futurolog, ekonomski savetnik, autor i glavni predavač na dvodnevnoj poslovnoj konferenciji „Kvantni skok” koja je juče završena u Beogradu.
Kao savetnik mnogih svetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanija i stručnjak za marketing i brendiranje, on je na konferenciju u organizaciji Privredne komore Srbije predstavio svoje ideje za oživljavanje srpske ekonomije. Jensen (71) je, između ostalog, radio u danskim ministarstvima spoljnih poslova i odbrane, direktor je tamošnjeg Instituta za studije futurologije, a 2001. je osnovao firmu za poslovno savetovanje „Drim kompani”. Najpoznatiji je po knjizi „Društvo snova” u kojoj tvrdi da će bliska budućnost biti društvo snova (potrošača) zbog čega će uspevati biznis koji uspe da ispuni ove snove. Biće to „ekonomija iskustva” u kojoj će mnoštvo gotovo identičnih proizvoda kupac razlikovati jedino po priči koja se iza njih plete. Jensen veruje da će konzumenti sve više kupovati srcem, tragati za iskustvom i doživljajima koje brendovi mogu da im prirede, pri čemu će uspevati marke koje pobuđuju prave emocije.
– Ekonomija iskustva nastaje kada se obraćate osećanjima, ne mozgu. Prodaja se zasniva na emocijama, ne na niskim cenama – objašnjava Jensen u razgovoru za naš list.
– Društvo snova dolazi postepeno. Kad je većina materijalnih potreba zadovoljena, želimo tematske parkove, filmove, zabavu. I brendirane proizvode. Umesto mobilnih telefona, možemo da priuštimo „ajfon”.
Proizvodi vremenom postaju podjednako kvalitetni pa će morati da se razlikuju po priči koju nose, po svetu koji stvore za potrošača. Zato Jensen smatra da veština pričanja priča (storiteling) postaje suštinski deo ekonomije. Primećujemo da se reklame već danas zasnivaju na izazivanju emocija a ne na predstavljanju funkcija proizvoda – prodaje se toplina porodičnog doma a ne prašak za pecivo – pa zato pitamo Jensena zašto o pripovedanju u ekonomiji govori kao o budućem a ne sadašnjem trendu.
– „Pričanje priča” je već deo mnogih marketinških strategija, kao i deo pi-ar industrije. Ali, ono što je potrebno jesu još bolje priče i zato: učimo iz filmova!
Dok savetuje kompanijama da ovladaju veštinom filmske naracije, ovaj futurolog primećuje da su mnoge od njih već naučile ovu lekciju.
– Već sada, mnogi proizvodi su isti, osim priče koja stoji iza njih. Rivalstvo „koka-kole” i „pepsija” je priča – primećuje Jensen.
Ipak, nisu svi delovi planete zakoračili u fazu ekonomije kada cena robe više ne igra važnu ulogu. Ko onda živi u društvu snova?
– Termin se odnosi na bogat deo sveta, Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku. Ali, u globalizovanoj ekonomiji proizvodi se sele iz jedne zemlje ili kontinenta na drugi, ne samo u okviru EU. Društvo snova se dešava kada BDP po glavni stanovnika dostigne otprilike 20.000 američkih dolara. Iznad tog nivoa, dodatni novac neće doneti više sreće. Umesto toga, sreća i napredovanje dolaze usled dobrih porodičnih odnosa i sa radnog mesta.
Danski futurolog veruje da će tržište osećanja prevladati nad tržištem opipljivih proizvoda. Po njemu, u budućoj ekonomiji najbolje će se snaći pripovedači, naravno, ne u klasičnom smislu te reči. Sasvim u skladu sa politikom pripovedanja koju savetuje svojim klijentima – da osmisle dopadljivu priču o sebi – Jensen je na sajtu svoje kompanije napisao da je posao pokrenuo drugog aprila, na dan rođenja velikog danskog pisca Hansa Kristijena Andersena. Naš sagovornik veruje da svako vreme ima svoju ikonu: industrijsko društvo imalo je Henrija Forda, informatičko – Bila Gejtsa, a društvo snova još čeka svoju koja je verovatno još u školskoj klupi. Njegova preporuka Srbiji je digitalizacija jer „nova tehnologija probija granice”.
– Potrebno je da se ljudi okrenu budućnosti. Vlada može da pomogne, ali rast dolazi samo kada ljudi u to veruju. Predlažem da Srbija prihvati nove tehnologije, uključujući trodimenzionalni skener i štampač. Treća industrijska revolucija će u narednih 10 godina da transformiše proizvodnju kakvu poznajemo. Pridružite joj se!
------------------------------------------------------------------------
Potreban ugovor između Srbije i budućnosti
Govoreći o Srbiji, Jensen nam kaže da građani moraju da gaje optimizam ako žele da budu deo uspešne ekonomije, kao i da za buduće izazove već sada treba pripremati mališane u školskim klupama.
– Srž mog predavanja je predlog: potpišite ugovor između Srbije i budućnosti kako bi Srbija imala osećaj da joj je budućnost prijatelj. Taj ugovor potpisuju lideri Srbije, ali i školska deca, jer budućnost pripada njima.
Jelena Stevanović
objavljeno: 05.10.2013.
