Izvor: Story, 31.Dec.2014, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džim Morison: Sagoreo zbog svojih demona
Pevač čuvenog sastava The Doors, Džim Morison, bio je sve što rokenrol podrazumeva: buntovan, privlačan, seksi, skandalozan i poročan, a pre više od četiri decenije umro je pod veoma čudnim okolnostima sa samo 27 godina
Džim Morison, foto: Profimedia
Pevač Džejms Daglas Morison rođen je na Floridi 8. decembra 1943. godine, od oca admirala Džordža Stivena i majke Klare Klark. Imao je brata Endija i sestru Anu. Jedan od najznačajnijih događaja koji je obeležio >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << njegov život desio se tokom porodičnog putovanja u Novi Meksiko kada je imao samo četiri godine.
- Prvi put sam otkrio smrt. Ja, moja majka, otac, moji baba i deda, vozili smo se u zoru kroz pustinju. Kamion sa Indijancima udario je u kola ili tako nešto. Bio sam dete i ostao sam u kolima, dok su otac i deda otišli da provere šta se dešava. Sve što sam video bila je čudna crvena boja i ljudi koji leže unaokolo. Mogao sam da osetim vibracije ljudi oko sebe i znao sam da ni drugi ne znaju šta se dogodilo mnogo više od mene. Prvi put sam osetio strah i duše tih Indijanaca, možda jednog ili dvojice, kretale su se unaokolo i sletele na mene, a ja sam bio poput sunđera i spreman da upijam – opisao je kasnije taj događaj.
Ovo uverenje nije ga napustilo sve do smrti, a neobično iskustvo čak je opisao i u pesmi Peace Frog. Međutim, njegovi roditelji tvrdili su da se taj događaj nikada nije desio, dok je Morison u intervjuima isticao kako je bio toliko potresen zbog nesreće da mu je majka, da bi ga smirila, rekla kako je samo imao ružan san. Nekada poslušni dečak postao je razuzdani buntovnik koji je odbijao naredbe i nametnuto mišljenje. Probleme s autoritetom rešavao je čitajući knjige o revoluciji, slobodi i pobuni. Već u trinaestoj godini pročitao je Ginzbergov Krik, a prvu pesmu The Ponny Express napisao je sa 11 godina. U Novom Meksiku Džim je upoznao kulturu Indijanaca. Gušteri, zmije, drevna jezera i pustinja, našli su kasnije mesto u njegovim stihovima, a indijanski obredi u pokretima koje je izvodio na sceni. Uprkos očevoj želji da ode u vojsku, Džim je 1964. godine u Kaliforniji upisao studije filma. Kasnije se prebacio na Državni univerzitet u Floridi, a u januaru 1965. godine uputio se u Los Anđeles gde je nastavio studiranje.
Džim se pokazao kao inteligentan i sposoban student posvećen časovima književnosti, poezije, religije, filozofije i psihologije. Još dok je bio tinejdžer otkrio je Ničea, a bio je opčinjen i engleskim pesnikom Vilijamom Blejkom, kao i njegovim francuskim kolegama Šarlom Bodlerom i Arturom Remboom. Nakon završetka studija, Džim je počeo da piše poeziju i uživa u boemskom životu, a budući da često nije imao novca, neretko je spavao na parkinzima i klupama pod otvorenim nebom. Jednog dana sreo je Reja Manzareka, kolegu sa fakulteta kojem je pričao o svojoj poeziji i koncertu koji je imao u glavi. Kada mu je otpevao stihove pesme Moonlight Drive, Rej je bio oduševljen i njih dvojica ubrzo su osnovali Dorse. Uskoro su im se pridružili bubnjar Džon Denzmor i gitarista Robi Kriger, a ova fantastična četvorka otvorila je nova vrata rokenrol muzike.
- Rođenje roka poklapa se s mojim tinejdžerskim godinama i mojim shvatanjem samog sebe. Bio je to zaista veliki preokret, mada u to vreme sebi nikako nisam dozvoljavao da fantaziram o umetnosti. Mislio sam da ću biti dramski pisac ili sociolog. Nikada nisam odlazio na koncerte, možda samo na jedan ili dva. Video sam neke stvari na televiziji, ali nikada me to nije preterano zanimalo. U isto vreme, u glavi sam mogao da zamislim ceo koncert, grupu, svirku, pevanje i publiku. Prvih pet ili šest numera koje sam napisao, to su u stvari samo preuzete note pesama s tih koncerata koji su se odvijali u mojoj glavi – rekao je Džim u jednom intervjuu, u vreme kada je već počeo da eksperimentiše s alkoholom i raznim drogama.
- Opijanje je donekle nalik na kocku - izađeš da provedeš noć u pijanstvu i ne znaš gde ćeš završiti sledećeg jutra. Ponekad sve ispadne dobro, drugi put se dogodi katastrofa. To je bacanje kocke. U tome je razlika između samoubistva i polagane predaje.
Naziv benda The Doors (vrata) dolazi od imena knjige Oldusa Hakslija Vrata opažanja, koje je pozajmljeno iz citata Vilijama Blejka, a Morison je tim povodom izjavio: Postoje poznate i nepoznate stvari, a između njih su vrata.
Zvuk Dorsa bila je značajna novina kojom je dominirao Morisonov dubok i zvučan bariton. Oni su razvili novu podlogu za muziku sa njegovim stihovima koji su istraživali teme poput seksa, misticizma, droge, ubistva, ludila i smrti. Decenijama pre nego što će video-spotovi postati standard, Morison i Dorsi snimili su promotivni film za svoj prvi singl Break on Through. Spot je bio jednostavan, ali profesionalno urađen, sa naizmeničnim kadrovima i krupnim planovima izvođača dok je Morison izgovarao tekst. Posle toga nastavili su da prave inovativne spotove, uključujući i one za Unknown Soldier i People Are Strange.
Grupa je prvi put primećena u proleće 1967. godine, nakon potpisivanja ugovora za kuću Elektra rekords. Objavljivanjem drugog albuma Strange Days, Dorsi su postali jedan od najpopularnijih rok bendova u Americi. Kako je Džimova popularnost rasla, tako je se uvećavalo i njegovo ludilo. Sredinom šezdesetih godina prošlog veka prekinuo je svaki kontakt sa porodicom, a za svoje roditelje tvrdio je da su mrtvi. Ipak, kada se otkrilo da to nije istina, Morisonovi su se uzdržavali od priče sa novinarima, a često su govorili kako smatraju da je saopštenje koje se odnosi na njihovu smrt zapravo pokušaj da se sakriju od radoznalih medija. Mnogi su mislili kako njegovom ocu, vojnom admiralu, nimalo ne prija da ga povezuju sa problematičnim sinom koji je zavistan od alkohola i droge, dok se s druge strane Džim gnušao očeve profesije kojoj se ceo život podsmevao. Porodični sukob eskalirao je na jednom koncertu koji je posetila Morisonova majka. Džim nije želeo da se vidi i priča s njom, a pretio je da će odbiti da peva ako ona bude u publici. Na kraju su ga jedva ubedili da izađe na binu s koje se tokom edipovskog dela pesme The End, podrugljivo okrenuo majci i izgovorio stihove: Father I want to kill you, mother I want to f*** you. Majka je prebledela, a publika je bila u potpunom šoku.
Iako je bio problematičan, Džimu nikada nije nedostajala pažnja raznih žena. Sa dugogodišnjom devojkom Pamelom Kurson upoznao se pre nego što je postao slavan i bogat. Ona ga je ohrabrivala da razvija svoju poeziju, koja je predstavljala njegovu istinsku strast. Vremenom, Pamela je počela da koristi Morisonovo prezime. On je finansirao otvaranje butika koji je ona vodila, a kada su troškovi porasli, računovođa Dorsa ubeđivao je Džima da smanji novčanu pomoć svojoj devojci.
Pevač je odgovorio da bi radije potrošio novac na Pamelu nego na računovođe. Iako je iznajmio apartman za svoju devojku i živeo s njom, pevač je često ostajao u hotelu ili spavao u kancelariji Dorsa. Tokom života predstavljao je Pamelu kao svoju kosmičku suprugu i u svom testamentu sve joj je ostavio. Posle njegove smrti, kalifornijski sud priznao ju je za Morisonovu vanbračnu ženu. Međutim, iako ju je upoznao na početku karijere, ona nije bila njegova prva ljubav.
Dok je pohađao koledž na Floridi, Morison je upoznao Meri Verbilou. Kada se on prebacio na UCLA, gde je studirao sa Oliverom Stounom i Frensisom Fordom Kopolom, Meri ga je pratila u Kaliforniju. Obožavali su je i ostali članovi grupe, kao i prijatelji i porodica, ali kada ga je zatekla golog u sobi punoj devojaka, bila toliko povređena da je odmah raskinula vezu. Morison je ubrzo napisao pesmu o svojoj izgubljenoj ljubavi, a navodno je numera The Crystal Ship takođe napisana za nju. Ali, Džim je redovno uživao i sa svojim obožavateljkama, imao je i brojne kratke izlete sa poznatim ličnostima, a jedna od njih bila je i Dženis Džoplin. Buntovan po prirodi, živeo je po svom i nije dozvoljavao da ga društvo oblikuje, pa je često isticao kako je oduvek bio zainteresovan za ideje koje su u prvi plan isticale borbu protiv autoriteta.
- Kad sklopite mir s autoritetom i sami postajete autoritet. Dopadaju mi se ideje probijanja ili potpunog odbacivanja utvrđenog reda. Zainteresovan sam za sve u vezi s revoltom, neredom, haosom i aktivnostima koje na prvi pogled izgledaju kao da nemaju nikakvog smisla – rekao je u jednom intervjuu. Njegov kolega Rej Manzarek često je isticao da je Džim privatno bio tih, stidljiv i zatvoren čovek - romantični mistik i pesnik.
- Bio je uspešna pop zvezda i to je akademski svet dovodilo do ludila - rekao je jednom.
Džim je više puta hapšen zbog nepristojnosti na koncertima, a nastup 4. marta 1969. godine u prepunom bivšem vojnom hangaru u Majamiju, u Morisonovoj rodnoj Floridi, bio je kap koja je prelila čašu. Naime, iznerviran i frustriran glupošću, pritiscima i nerazumevanjem malograđanske sredine, svoju nagomilanu gorčinu istresao je na bini prekinuvši koncert.
- Slušajte sad ovamo! Ja ne govorim o revoluciji! Ja ne govorim o demonstracijama! Samo vam kažem da se zabavljate. Ja govorim o ljubavi! Ljubav, ljubav, ljubav, ljubav… Zgrabite svoju voljenu osobu. Hajde! Hej, čujte, ja sam usamljen! Treba mi malo ljubavi, svi vi! Treba mi malo zabave i ljubavi, srce! Vi ste gomila idiota! Vi ste gomila robova kojoj drugi govore šta treba da radi! Koliko dugo će vas naguravati okolo? Možda volite to! Možda volite da vam je lice zagnjureno u govna! Šta ćete preduzeti u vezi s tim?! – urlao je Morison koji je na kraju ovog govora skinuo pantalone i publici pokazao penis. Odmah je bio uhapšen i optužen za nedolično ponašanje, egzibicionizam, uvredu javnog morala i opijanje na javnom mestu, a zatim je osuđen na osam meseci zatvora. Nakon Majamija, ništa više nije bilo isto. Otkazani su brojni koncerti Dorsa, a bend je bio preplavljen lošim publicitetom. I njegovo ponašanje bilo je sve čudnije. Zbog prekomerne upotrebe opijata, više nije bio u stanju da ostane dugo na bini. Poznato je da je naslovna numera sa poslednjeg albuma grupe L.A.Woman uživo izvedena samo dva puta. Tokom drugog izvođenja, Morison je doživeo nervni slom i tom prilikom uništio binu svojim mikrofonom. Nakon toga bend je odlučio da više ne svira uživo. Poslednji album Dorsa objavljen je u aprilu 1971. godine, samo tri meseca pre Morisonove smrti. Nedugo posle skandala u Majamiju, Džim je doneo odluku da napusti grupu i preseli se u Pariz. Nameravao je da napravi pauzu od koncerata i koncentriše se samo na pisanje.
Malo je poznato da se pre preseljenja u Grad svetlosti, Morison 1970. godine venčao sa svojom ljubavnicom Patrišom. Naime, njih dvoje su se jedno drugom zavetovali na ljubav tokom ceremonije keltskih pagana. Trake se nežno obavijaju oko mladinih i mladoženjinih ruku, što simbolično predstavlja njihovo vezivanje u zajednicu. Ipak, ovaj brak nije bio zakonit, s obzirom na to da nije potpisan nikakav pravni dokument. U Parizu je s njom živeo na desnoj obali Sene i uglavnom je šetao ulicama sa plastičnom kesom u kojoj su bile njegove beleške. Nadao se da će svoj život vratiti na pravi put i jedno vreme uživao je u pisanju poezije. Poznato je da je jednom rekao kako ga ne želi da ga ljudi pamte kao pevača, već kao pisca.
- Moja poezija teži da oslobodi ljude od ograničenog života – istakao je legendarni pevač.
Umro je 3. jula 1971. u 27. godini. Prema zvaničnoj verziji, usred noći mu je pozlilo i otišao je da se osveži u kadi, gde je doživeo srčani udar i preminuo. Ipak, bivši menadžer pariskog noćnog kluba Rokenrol cirkus, Sem Bernet, u svojoj knjizi Kraj: Džim Morison tvrdi da je pevač preminuo u toaletu njegovog kluba pošto je uzeo preveliku dozu heroina.
- Kada smo ga pronašli, iz nosa mu je izlazila pena i malo krvi, a doktor je rekao da je sigurno reč o prevelikoj dozi heroina - zapisao je u svojoj knjizi gde je naveo kako veruje da su dvojica narko-dilera potom odnela Džimovo telo do muzičarevog stana. Bernet je u vreme Morisonove smrti bio u ranim dvadesetim godinama, a kasnije je postao ugledni radio-voditelj, rok pisac i potpredsednik pariskog ogranka Diznilenda. Iako su ga razni novinari koji su istraživali Džimovu smrt decenijama proganjali, ovaj Francuz je ćutao sve dok mu supruga 2006. godine nije predložila da napiše knjigu. I Patrik Šovel, danas ratni fotograf i pisac, tada je radio kao šanker u Rokenrol cirkusu i jasno se seća da je pomagao ljudima koji su iznosili Morisona.
- Mislim da je već tada bio mrtav - rekao je pre nekoliko godina. Pamela je policiji ispričala sasvim drugačiju priču. Njih dvoje otišli su u bioskop i na večeru, slušali su ploče i zaspali. Usred noći Džim se probudio jer mu je pozlilo i otišao je da sebi napravi toplu kupku. Njegova životna saputnica izjavila je kako ga je zatekla mrtvog u kadi.
Autopsija nije izvršena zato što medicinski veštak, postupajući po francuskom zakonu, nije pronašao tragove borbe ili zločina. Kako to već biva, odmah su počele spekulacije oko njegove smrti.
Dok su biografi tvrdili da je umro zbog predoziranja heroinom, u zvaničnom izveštaju pisalo je da mu je otkazalo srce. Kada su Džimovi prijatelji u Americi saznali za njegov tragičan kraj, isprva nisu mogli u to da poveruju. Rej Manzarek prvi je izneo teoriju kako je Džim odglumio smrt da bi se u anonimnosti posvetio književnosti. To je podstaklo mnoge druge priče, pa su se čak javili neki svedoci koji su ga navodno videli u Africi. Tek posle dvadeset godina progovorio je i Džimov prijatelj, fotograf Alen Roni, koji je i prijavio Morisonovu smrt pod njegovim pravim imenom Daglas, kako ne bi mogli odmah da ga dovedu u vezu sa slavnim pevačem. On je bio taj koji je organizovao i njegov tajni pogreb kojem je prisustvovalo samo pet ljudi. Roni je tvrdio da je Džim umro od prekomerne doze heroina i da je poslednja tri dana proveo drogirajući se sa Pamelom, koja je takođe umrla na isti način ubrzo pošto je priznata za Morisonovu vanbračnu ženu. Kao i Morison, i ona je imala 27 godina kada je preminula.
Smrt Džima Morisona bila je treća među američkim rok zvezdama za manje od godinu dana. U septembru 1970. umro je gitarista i pevač Džimi Hendriks, a manje od tri nedelje posle njega preminula je i pevačica Dženis Džoplin. Sve tri smrti bile su povezane sa drogom i svi su imali po 27 godina. Morison je sahranjen na poznatom groblju Per Lašez u Parizu. U prošlosti, njegovi obožavaoci na grobu su ostavljali đubre, grafite i kanabis, zbog čega su usledile brojne žalbe zbog skrnavljenja okolnih grobnih mesta. Očekivalo se da će Morisonovi ostaci biti premešteni kada istekne tridesetogodišnji zakup, ali pariske vlasti demantovale su takvu nameru jer je njegov grob postao jedna od najpopularnijih turističkih odrednica u Parizu, zajedno s Ajfelovom kulom, Nort Damom i Luvrom. Njegovi obožavaoci pokušali su da prevedu natpis Kata ton daimona eavtou koji je na grčkom urezan na spomenik. Predložene su različite interpretacije: dole (verovatno u paklu) sa svojim demonima, sagoreo zbog svojih demona, sa samim đavolom i slično. Međutim, na starogrčkom jeziku reč daimon znači duh. Fraza je pravilnije prevedena kao veran svom duhu i to je značenje koje je želela Morisonova porodica kada je odabran natpis. Godinu dana posle njegove smrti, pojavilo se čak 20 sudskih sporova za utvrđivanje očinstva Džima Morisona. Ali, u njegovom testamentu bile su zapisane poslednje reči legendarnog umetnika:
- Izjavljujem da sam građanin okruga Los Anđeles, Kalifornija. Neoženjen sam i nemam dece.
Piše: Milica Prelević
Izvor: Story
