Izvor: Glas javnosti, 17.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duša ‘oće, al’ noge klecaju
- Sudija, prekidaj, sunce ti kalaisano, pocrkaćemo !
- Igraj, igraj, bez dobacivanja, zaboravio se, macane, koliko si crvenih kartona dobio dok si igrao za „grobare“...
- Ne mogu više, brate, ubi me kantar, vidiš da imam 102 kila. Svinje s ovakvom kilažom najbolje su čvarke...
U ovakvim šalama protekla je utakmica između nekadašnjih asova beogradskog FK Partizan i veterana kraljevačkih timova. „Grobare“ je predvodio Aca Trifunović, nekadašnja leva >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << polutka jugoslovenske reprezentacije, „tobdžija“ poznat po izdržljivosti. Umeo je da „zvizne’’ po lopti jače nego nekada Bora Kostić, a proslavio se pogocima protiv reprezentacije Rumunije u Bukureštu, osamdesetih godina, kada je njegov klupski drug, golman Petar Borota golove primao „kroz uši“. Na kraju je, zahvaljujući golovima Trufunovića, ipak, bilo 6:4 za „Jugu“, pa je naš tim otišao na Svetsko prvenstvo.
Trufunović se, tako, posle fudbalskog penzionisanja ponovo obreo tamo gde je i započeo karijeru, u rodnom Kraljevu. Loptu je, zapravo, počeo da „pika“ u prigradskom naselju Grdica, u Mladom radniku, pa je, zbog toga, „protivnički“ tim bio sastavljen, uglavnom, od igrača ovog poznatog fudbalskog kluba.
Kopačke su ponovo obuli dugogodišnji kapiten Grdičana Milan Milišić, poznat po nadimku Mane, nekadašnji centarfor Milorad Stančić, vihorno krilo Milan Šćepović, pa fudbalski vragolan Tomica Đaković, brzonogi Marković, vižljasti Gane Stanković... i tako redom, as do asa seoskih i gradskih terena.
Na tribinama se okupilo više stotina fudbalskih „meraklija“, koji su ovu feštu „začinjavali“ grlatim upadicama. Predvodio ih je neizbežni navijač Gale Blažić, poznati pisac aforizama, čija brada dopire do pasa.
- Niste, vezare, znale ništa ni kad ste igrali, pa nije moja brada osedela zbog masnih kolača. Koliko ste me sekirali, penziju treba da mi date - dovikivao je šaljivdžija Blaške.
Pre nego što je lopta postavljena na centar, ‘’selektor’’ kraljevačkih veterana Milorad Stančić uručio je ikonu Aci Trufunoviću, poklon bivših saigrača.
- Dirnut sam pažnjom mojih prijatelja s kojima sam započinjao fudbalsku karijeru. Sve su to sjajni ljudi, a koliko su privrženi fudbalu, govori i ovaj naš susret - vidno je bio uzbuđen Trifunović.
Kroz koji minut, reprezentativac je bio vidno ljut - na svoje saigrače. Đaković ih je u dva navrata „promešao“ i oba puta akciju završio pogotkom.
- Ajde, bre, mrcine, ne brukajte „grobare“ - drao se Blaške s tribina.
- Eee, prijatelju, duša ‘oće, al’ dupe klokoće - odgovorio mu je trbušasti as Partizana.
Ipak, kako je vreme odmicalo, domaći su posustajali, a gosti „zabijali“ golove. Na kraju bilo je 5:3 za „grobare“.
Treće poluvreme „odigrano“ je u klupskom restoranu. Domaćini su se potrudili da na stolu bude „ića i pića“. Najviše se točio špricer, da se nadoknadi izgubljena tečnost i „sastavi vlaga“.
- Zaista ste bili divni domaćini. Ovo igralište je bolje nego naše na „Teleoptiku“, a pružili ste nam i žestok otpor. Moraćemo ubuduće da se pripremimo za vas malo bolje - zahvalio je Kraljevčanima nekadašnji Partizanov as Jovan Kadić.
Taman kad su završene zdravice, na vratima restorana pojavio se Jovo „Rudno“, poznati harmonikaš iz obližnjih Oplanića. Joca, inače, uvek igra „na prvu“. Odmah je razvukao „dalapu“ i zapevao „Kome šumiš, oj Moravo“. Iljadarke su letele na sve strane. Veterani su se veselili do duboko u noć. Niko od njih nije od sudije tražio da svira kraj, a rezultat za kafanskim stolom bio je - nerešen. Harmonikaš je najbolje prošao.
- Za njih sam Bekenbauer - namignuo nam je veseli muzičar, dok je u kofer pakovao „armuniku“ - tanki su oni za mene. Pregazio sam ih k’o plitak potok.
