Izvor: Politika, 20.Okt.2013, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugo putovanje do dijamanata
Da li će se ispitivanje svemira sada okrenuti Saturnu i Jupiteru u potrazi za eksploatacijom dijamantskog blaga. Za sada nema izgleda da Zemljani dođu do kosmičkog blaga, kažu srpski astronomi
Prava kiša dijamanata pada na Saturnu i Jupiteru, veruju američki naučnici. Već dugo se misli da su Uran i Neptun prepuni dragog kamenja, dok se za Saturn i Jupiter smatralo da nemaju odgovarajuću atmosferu. Novopristigle vesti o atmosferi ovih planeta govore da i oko ogromnih gasnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planeta postoji obilje karbona u obliku kristala, koji se u tamošnjoj atmosferi specifičnim prirodnim procesom pretvara u dragulje. Od srpskih astronoma saznajemo da i oni prate istraživanja ovog fenomena a pitali smo ih da li će se ispitivanje svemira sada okrenuti pomenutim planetama u potrazi za eventualnim putevima eksploatacije dijamantskog blaga.
– Nema izgleda, za sada, da je moguće doći do dijamanata iz kosmosa, kaže dr Jelena Kovačević, naučni saradnik Astronomske opservatorije Beograd.
– Ove četiri planete su gasovite, ogromne i za postojeću tehnologiju na Zemlji, nepristupačne. Ali, može se razmišljati o ispitivanjima relativno dostupnih planeta, kao što je Mars ili sateliti oko Jupitera i Saturna, dodaje dr Kovačević.
– Najveći od tih dijamanata prečnika je oko jednog centimetra, kaže dr Kevin Bejnis koji radi u jednoj od Nasinih laboratorija, a inače je sa Univerziteta u Viskonsinu.
Ekipa njegovih kolega veruje da na Saturnu godišnje nastaje oko hiljadu tona dijamanata. Bejnis i Mona Delicki, naučnica iz Kalifornije, u zajedničkom projektu analizirali su poslednje prognoze temperature i pritiska u unutrašnjosti Saturna i Jupitera i nove podatke o ponašanju karbona u različitim uslovima. Utvrdili su da velike delove dve gasne planete, naročito Saturn, okružuju stabilni kristali dijamanata. Ceo proces počinje u zonama oluja, gde svetlost pretvara metan u čađ. U toku padanja čađi, pritisak se povećava i čađ se pretvara u grafit, isti kao u olovkama. Kada padnu na dubinu 6.000 kilometara, delići grafita toliko očvrsnu da se pretvaraju u dijamante .
Naša civilizacija obožava plemenite materijale – srebro, zlato i dijamante. Ti dragulji su odvajkada temelji ekonomija na našoj planeti. Ali, blistavi dijamanti bi na svetovima kao što su Uran i Neptun, a evo sada i Jupiter i Saturn, predstavljali sasvim nevredne materije.
– Jer, kaže dr Kovačević – Jupiter i Saturn su džinovske planete (Saturn je oko 800 puta veći od Zemlje, a Jupiter oko 1300 puta), koje se pretežno sastoje od gasa. Taj gas se nalazi na visokom pritisku, i zbog brze rotacije planeta i jakog magnetnog polja, prisutni su snažni vetrovi i oluje. Do sada se još uvek ne zna dosta toga o atmosferama ovih planeta, o njihovom hemijskom sastavu i strukturi. U svakom slučaju, i kada bi zaista postojao jedan sloj atmosfere ovih planeta u kojem bi bilo moguće da se nađu komadići dijamanata u čvrstom stanju, sa današnjom tehnologijom bilo bi neostvarljivo njihovo eksploatisanje, jer su atmosfere ovih planeta vrlo negostoljubive i bila bi potrebna mnogo naprednija tehnologija da bi se savladali ti ekstremni uslovi koji tamo vladaju.
– Slično važi i za ostale džinovske planete, Uran i Neptun. Ono što bi više imalo smisla iz ugla potrage za korisnim rudama, jeste istraživanje planeta i satelita u Sunčevom sistemu s manje negostoljubivom sredinom i sa čvrstim tlom, poput Marsa i velikih satelita koji kruže oko Jupitera, Saturna, i drugih planeta, objašnjava dr Kovačević.
----------------------------------------------
Dijamanti otkrivaju evoluciju planeta
Dijamant, taj fascinantni metal, mogao bi da nam odgovori na ključna pitanja o nastanku i razvoju gasovitih divova kakvi su Uran i Neptun, ali i Saturn i Jupiter. Istraživanja koja su proveli Jon Egert i njegov tim iz „Lawrence Livermore National Laboratory” sa Omega laserom na Univerzitetu Ročester poklonili su nam gotovo neverovatnu priču o dijamantima u kosmosu. Iako i sam Egert ističe kako se njihovi zaključci zasad moraju uzeti sa rezervom, mora tečnog ugljenika po kojima plove dijamantne ploče mogli bi biti puno više od obične pretpostavke!
Branka Jakšić
objavljeno: 21.10.2013.
