Izvor: Glas javnosti, 22.Jul.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Druženje u slobodi
Pesma „Oj, Kosovo, Kosovo“ odzvanjala je juče Tarom iz grla nekoliko stotina mališana koji do 6. avgusta borave u Školi prijateljstva koju organizuje „Naša Srbija“. Jelena Đurić (13) iz Osojana četvrti je put na Tari, a ove godine joj je pripala čast da sa svojim drugarom Mihajlom Đorđevićem iz sela Korminjane sa pogačom i solju dočeka Gorana Bogdanovića, ministra za Kosova i Metohiju, i igumana manastira Visoki Dečani, episkopa lipljanskog Teodosija.
Tremu, kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << oboje u glas, nisu imali, iako su im se, priznaše, ruke malo drmale. Kada je pitaš kako je, kako živi u svom selu na Kosmetu, Jelena samo sleže ramenima i uz osmeh kaže:
„Kako da vam kažem... Život kao na Kosovu“.
A ovde, na Tari, na raspolaganju su joj brojne opcije za druženje - od slikanja i pevanja do etno-radionica. Ali, pre svega joj je, kako objašnjava, dostupna sloboda.
Jovana Tasić iz Orahovca je prvi put je na Tari. Ima 15 godina i upravo je upisala prvu godina opšte medicine u Kosovskoj Mitrovici. Stanovaće u domu u Mitrovici, a unapred je tužna jer svoje neće viđati svaki dan.
Plavokosi Pavel Janković iz Kučeva igra fudbal i slika. Ima 10 godina, a upoznao je dosta drugara.
- Naučio sam da se družim i da slikam - kaže on, dodajući da svaki dan upozna po jednog novog druga.
Dušanka Mitić (14) iz sela Rabovci sa Kosmeta prvi put je ovde i sve joj je - super. Stigla je 15. jula, a oduševljena je što može da se bavi odbojkom i muzikom.
Upisala je Ekonomsku školu, pravni smer, a u školu će ići u Lapljem Selu. Do škole će putovati sat i po - autobusom.
- Najviše se brinem da će nas neko napasti dok putujemo. Stariji drugari su mi pričali da su nekoliko puta kamenovali autobus. I nije mi svejedno. I selo u kom živim sada je puno Albanca, a i Srbi koji su tu će se odseliti uskoro - strahuje plavokosa devojčica crvenih, zdravih obraza.
Dajana Pantić iz Beograda i Maja Paunović iz Pasjana upoznale su se na Tari, na času etnologije. I zatekli smo ih kako jedna drugoj drže predivo.
Škola prijateljstva na Tari, koju „Naša Srbija“ organizuje već devetu godinu zaredom, okuplja decu iz svih krajeva Srbije, ali je posebna pažnja posvećena mališanima sa Kosmeta. Kao i svake godine, i ovog leta će na Tari, od 15. jula do 6. avgusta, boraviti oko 400 mališana.
Tokom posete, ministar Bogdanović i Vladika Teodisije posetili su ih u Gradu prijateljstva i deci uručili poklone - školske rančeve i pribor.
- Neka deca, koja su danas sa nama ovde, po prvi put su izašla iz enklava na Kosmetu. I ako su bar na trenutak uspeli da zaborave na sve brige i nedaće koje imaju na svojim ognjištima, dobro je. Zato će naše ministarstvo nastaviti da podržava ovakvu vrstu akcija - rekao je Bogdanović.
Vladika Teodosije je izjavio da je zadovoljan jer vidi bezbrižna lica dece.
- Deci je u detinjstvu najviše potrebna ljubav i bezbrižnost i mislim da je ovo najviše što za njih možemo da uradimo - naglasio je vladika.
Inače, deca se u Školi prijateljstva, pored muzike, bave i etnologijom, tkanjem, pohađaju škole ekologije, slikanja i vajanja, školu za izviđače, muzike, glume, novinarstva, kompjutera, košarke, fudbala, odbojke i ritmičke gimnastike... A i sam ministar je pokazao zavidno znanje rada na razboju. Deca iz etno-radionice su vladiki Teodosiju poklonili torbicu koju su lično izradila, dok su ostali goste dočekali pesmom i smehom.
Jedni momenat kada je na Tari zavladala tišina bio je onaj u kom je svirala himna „Bože pravde“, koju su trojica dečaka odslušala sa tri prsta na srcu.
