Izvor: Politika, 18.Jul.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Druga strana privatnosti
U londonskoj „Tejt galeriji” mogu se pogledati radovi poznatih fotografa kao i amaterski snimci, ukupno 250 slika, na kojima su ljudi u svakodnevnim situacijama – nepripremljeni za slikanje, poznate ličnosti u trenucima privatnosti, voajerističke i erotske scene
Sve što nije uobičajeno slikati ili je čak to i zabranjeno, našlo se na fotografijama prikazanim u londonskoj „Tejt galeriji” u okviru postavke „Izloženo: voajerizam, nadzor i kamere”. Izložba pokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snimke napravljene bez dozvole i znanja onih koji su na njima. Lako bi se moglo dogoditi, na primer, da posetioci na slikama vide nikog drugog do sebe, ili nekog koga poznaju, uslikanog kroz prozor dok po stanu šeta poluodeven,znajući da nikada nikome nije dao pristanak za fotografisanje. Nije reč samo o slikama anonimnih ljudi već i o poznatim ličnostima, filmskim zvezdama, pa čak i o tajno snimljenim vojnim objektima.
Radovi poznatih umetnika i fotografa, od kraja 19. veka do današnjih dana, kao i amaterski snimci, ukupno 250 slika, podeljeni su u pet celina i prikazuju ljude u svakodnevnim situacijama nepripremljene za slikanje, poznate ličnosti u trenucima privatnosti, voajerističke i erotske scene, snimke nasilja i smrti, kao i one zabeležene sigurnosnim kamerama.
U vreme nezaobilaznih kamera na mobilnim telefonima, Ju tjuba, satelitskih tehnologija, sigurnosnih kamera i rijaliti programa u kojima se prati svaki pokret učesnika, teško je ne biti voajer, makar i na kratko.
Izložba upravo istražuje ulogu fotografije u voajerističkim pogledima i ispituje nelagodnu vezu između pravljenja i gledanja snimaka koji namerno prelaze granicu privatnosti. A koliko je i običnim ljudima teško da zaštite intimu, pokazuje odluka suda da u sporu slučajno snimljenog Njujorčanina 2000. godine i fotografa Lorke di Korčije presudi da je umetnikovo pravo na izražavanje u prednosti u odnosu na pravo privatnosti slikanog.
Ideja o „nevidljivom fotografu” rodila se sa razvojem tehnologija i nastankom kamera koje su zahvaljujući veličini mogle da budu skrivene sa unutrašnje strane kaputa ili na cipelama. Neki se fotografi nisu skrivali, ali su se služili trikovima da bi ostali neprimećeni. Džejkob Ris u Njujorku krajem 19. veka slika ljude u straćarama dok spavaju ili su toliko umorni i pijani da nisu ni svesni dok on ulazi u njihove sobe.
Izložba u „Tejt galeriji” prikazuje i preteče savremenih paparaca. Na jednoj od prvih takvih slika vidi se francuski slikar i vajar Edgar Dega dok izlazi iz pisoara. Slike nekadašnje američke prve dame Džeki Kenedi napravile su od Rona Galela jednog od svetskih najpoznatijih paparaca.
Verovatno najintrigantniji set slika na ovoj izložbi napravio je Japanac Kohei Jošijuki koji otkriva fenomen noćnog života japanskih parkova. Dok je jedne noći i sam prolazio parkom, primetio je par kako leži na zemlji, a onda i nekoliko muškaraca koji puze ka njima i krišom pokušavaju da im se približe. Pošto je i sam počeo da posmatra parove u parkovima, Jošijuki je posle nekoliko meseci to beležio aparatom koristeći infracrveno svetlo da bi ostao neprimećen.
„Da bih fotografisao voajere, morao sam da budem jedan od njih. Ponašao sam se kao da imam isti interes kao oni, ali sam pri tom imao i aparat. Namera mi je bila da vidim šta se dešava, tako da nisam pravi voajer. Mislim da je slikanje, na neki način, samo po sebi voajerisanje, pa sam možda i ja voajer jer sam fotograf”, objašnjava japanski autor.
Da čak i ovi tajno napravljeni snimci imaju i drugu – bolju stranu, pokazuju fotografije iz koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu kao značajan dokaz u utvrđivanju istine o holokaustu, ili pak tajno snimljeno pogubljenje jednog ubice u Americi koje je javnosti pokazalo svu nehumanost električne stolice. Čini se, ipak, da se od „svevidećeg oka” mašine ne može pobeći: i sama „Tejt galerija” pokrivena je sigurnosnim kamerama koje prate i kontrolišu posetioce.
A. Marinković
objavljeno: 19/07/2010
