Izvor: Story, 27.Sep.2015, 19:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragan Marinković Maca: Moji sinovi znaju da ću usvojiti ćerku
Nakon što je spoznao ljubav koju mu pružaju naslednici Lav i Fjodor, naš uspešni glumac i voditelj priča o svojoj odluci da proširi porodicu jer je sada spreman da spozna i čari odgajanja ženskog deteta.
Dragan Marinković Maca, foto: Ivan Dobričić, Petar Đorđević
Svaki put kad bi Dragan Marinković (47) izjavio da je u suštini emotivan, porodičan čovek i da je ono što šira javnost vidi zapravo njegov alter-ego, Maca, kom je posao da stalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << pravi galamu i izaziva kontroverze, to je neupućenima zvučalo kao dobar vic.
Međutim, oni koji su ga bolje znali, uvek su tvrdili da je on privatno jedno razumno, obrazovano i toplo biće koje je potpuno drugačije od one sa ekrana. I zaista, u poslednjih nekoliko meseci dosta pažnje privukla je vest da je ovaj popularni glumac, voditelj i nekadašnja zvezda rijalitija podneo zahtev za usvajanje devojčice, pošto već ima dva sina, starijeg Lava iz vanbračne veze s Amrom Redžić, kao i Fjodora iz braka sa svojom sadašnjom suprugom Tijanom Golubović. Iako je svoje sinove oduvek podizao sa mnogo pažnje i ljubavi, odluka da usvoji ćerku nije bila malo iznenađenje, s obzirom na njegovu ne tako davnu izjavu da je danas veoma teško podizati devojčicu jer... Kako da joj kažem da ide da uči kad će me pitati što da uči, zar nije bolje da ode do toaleta, slika se, malo izbaci grudi i svi je vole i lete oko nje. Ipak, kod Marinkovića su, izgleda, ponovo prevagnule emocije i mnogi kažu da otac ne može znati koliko je bezgranična i bezuslovna roditeljska ljubav dok ne dobije žensko dete. A već posle prve posete Domu za nezbrinutu decu, kad je video u kojoj meri su mališani gladni ljubavi, doneo je odluku. Predstave u kojima Marinković igra, Ja, mahalac, After i Đerasima Cvijana za presjenika, izazvale su veliku pažnju u regionu, ali i kod dijaspore, tako da je za kraj ovog leta bila planirana njegova turneja po Australiji. Ipak, nije otputovao. On tvrdi da su glavni razlog profesionalne obaveze, ali ne bi iznenadilo da ga je kod kuće zadržala upravo želja da se procedura usvajanja što pre pozitivno razreši.
Story: Prošla su otprilike tri meseca otkako ste podneli zahtev za usvajanje deteta, koliko će još trajati cela procedura?
- Traje to... Ne postoji neki tačan rok, ali prilično je dugo. Upravo sam išao u Crnu Goru da se sastanem sa direktorom Doma za nezbrinutu decu, mada sam prvo mislio da ću usvojiti dete u Srbiji. Međutim, ispostavilo se da ovde ima približno 10.000 ljudi koji su podneli takav zahtev, dok je u Crnoj Gori situacija potpuno drugačija i sada sam tamo u proceduri, ali ne bih preterano govorio o tome. Postoji tu sijaset razgovora i sastanaka koji su neophodni da bi se stiglo do tog završnog čina, ali lepo je što se tokom njih ljudi zaista preispitaju i na kraju su sigurni šta žele, bilo da treba da postanu roditelji ili su se kao ja u tome već ostvarili. Ali, treba otići tamo i videti tu decu...
Story: Već se govori kako ste rešili da usvojite devojčicu jer su one po prirodi pričljivije, pa ćete imati s kim da galamite po kući...
- (Smeh) Moguće. Nemam pojma. Jednostavno, voleo bih da imam još dece, ne samo usvojene nego i biološke. Taj razgovor sa dečurlijom, njihova razmišljanja i viđenja, kako savlađuju poteškoće, za šta se bore i oko čega cimaju, ništa s tim ne može da se poredi. Kad se čovek uključi u to, jednostavno zaboravi na sve drugo jer su čisti kao planinski potok. Na tu iskrenost nemoguće je ostati imun. To je ono što je najlepše. Majke mi, to je najveće bogatstvo i voleo bih da ih imam stotinu.
Story: Jeste li spremni na ekstremne situacije kakva je, na primer, ženski pubertet, jer vas i to za neko vreme čeka?
- To je, po meni, sve stvar vaspitanja, bez obzira na to koliko se u današnje vreme deformišu prioriteti i promovišu stvari koje su, najblaže rečeno, promiskuitetne. Osim toga, promovišu se neznanje i neobrazovanost. Dovoljno je da dođeš do novčanika kako bi se pospremio kod plastičnog hirurga. To za roditelje predstavlja gomilu izazova, iako je to u suštini nepotrebno, jer zašto bi se raspravljao sa tinejdžerom oko takvih stvari? Ali moraš, jer ti on postavi vrlo logično pitanje: zašto bih se ja bavio knjigom, učio i čitao lektire kad mi je bolje da izbacim dojku i opalim selfi, voleće me i imaću hiljadu lajkova. A to zaista i jeste logično pitanje, jer je to danas postalo sasvim OK. Nemam ništa protiv prostitucije, promiskuiteta, gej-lobija, nemam predrasude... ali smetaju mi neke stvari koje mogu ovako da utiču na opšte stanje i uzgajanje deteta, kao i lažni moralisti.
Story: Ipak, delujete kao da ste spremni za to.
- Biti spreman – to je sve, što bi rekao Šekspir. Imam modus vivendi za ovakve izazove jer danas ne možeš da ostaneš neupućen, neobrazovan niti da živiš u nekom svom veku, a pokušavaš da daješ savete ili kritikuješ svoja draga bića koja žive u svom. Moraš da budeš apsolutno in kako bi znao da kažeš šta je u redu, a šta nije. Zato sam uvek spreman.
Story: Vi pratite tokove...
- Kao i svaki mladić.
Story: Jesu li vas već upozorili da, kad vaspitava sinove, otac uvek ima neki koncept obuke za život, a kod ćerki svaki plan pada u vodu zbog te bezgranične ljubavi između tate i ženskog deteta?
- To sam čuo. Nažalost, ja to još ne znam, ali svi koji imaju ćerke kažu da je ta vrsta ljubavi nešto sasvim drugo. Kažu da ako nemaš ćerku, ne znaš da je to moguće i kako je to nešto potpuno autentično. Verovatno nas razoružaju svojim okicama, pogledom. Ipak, ako se baviš detetom na vreme, ne može da bude loše.
Story: Da li vaši sinovi Lav i Fjodor prate situaciju? Jesu li upućeni šta treba da se desi?
- Da, razgovarao sam s njima u kući i rekao da ćemo imati još jednog bracu ili seku, bez obzira na usvajanje. Kod nas ne postoji ljubomora. Deca su danas vrlo ozbiljni ljudi. Kad sebe uporedim s njima kad sam bio u tim godinama... Ma, njih dvojica veoma se razlikuju, ali spas i uteha je to što će ta deca biti obrazovana. To je jedini spas za Balkan, a neophodno je da bismo ostali svoji, da bi nam bilo OK, da ne bismo gutali gluposti i nazadovali. Oni mi se sada čine kao naša svetla budućnost.
Story: Čini li vam se da ste s godinama sve sentimentalniji?
- Ma ne, ja sam oduvek to bio. Samo se budale stide emocija. Često sam bio izložen kritikama baš zbog toga što ne znam da sakrijem osećanja. Nisam drvo.
Story: Istina je da vaši izlivi emocija nikad nisu bili prikriveni, ali čini se da se sada vaša osećanja nekako smeštaju u pozitivniji kontekst. Ima li to veze s tim što živite u Novom Sadu ili sa vašom suprugom?
- Možda se sada samo više pažnje obraća na to što je lepo, a ranije su u žiži bili neki ničim izazvani nazovi skandali, pa ljudi nisu bili upućeni na ovaj deo. Ali, dobro, nema veze. Možda to tako treba, jedno vreme predstavljali su me kao đavola koji je spreman na sve, ludaka i galamdžiju, a sad kao emotivnog čoveka.
Story: Uglavnom niste budili negativne emocije...
- Uvek sam bio neka Luda Mara, samo još nisam postao nekrofil. Inače, povezivali su me sa svim i svačim, ali ne ljutim se. Problem je jedino što mi tako nešto može nauditi kad udari na džep od kog živimo ja i moja deca.
Story: Upravo ste se vratili iz Hrvatske, a nedavno je najavljena vaša turneja po Australiji?
- Imao sam predstavu u Mostaru i potom u Splitu. Trebalo je da odem na turneju po Australiji, ali to je odloženo zbog Audicije. Nisam uspeo da uskladim snimajuće dane, tako sam put morao da odložim za kasnije.
Story: Donedavno ste se žalili da u Audiciji ne učestvuje dovoljan broj ljudi iz Bosne i Hercegovine, da li se to promenilo?
- Mislim da jeste. Čini mi se da će biti zastupljena cela bivša Jugoslavija, što je veoma lepo zbog tih različitih dijalekata i senzibiliteta za humor. Svako je na svoj način šarmantan.
Razgovarao: Igor Karanov
.jpg)
