Izvor: S media, 28.Jun.2010, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doručak- da ili ne?
Ako uopšte postoji univerzalni savet koji svaka majka iz generacije u
generaciju u bilo kom delu planete daje detetu, onda je to svakako - moraš doručkovati, jer to je najvažniji dnevni obrok...
Ipak, ovaj oprobani i važan savet počinje da se ljulja. Kako sve više saznajemo o načinu na koji organizam i mozak regulišu šećer, ideja da je doručak uvek najbolji način da se počne dan kao da više nije neoboriva.
U stvari, neka istraživanja su pokazala >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da konzumiranje obilnog doručka nekad može biti štetnije po mentalno i fizičko stanje čovečjeg organizma nego da ste - gladni.
Od svih sadržaja u vašoj ishrani, mozak kao "energent" uzima samo jedan; to je - šećer koji vaš organizam dobija iz ugljenih hidrata u hrani. Nažalost, ukazuje profesor Li Gibson, biopsiholog iz Londonu, ta jednostavna činjenica
izvor je nekoliko mitova i zabluda.
Jedna od njih je ono što profesor Gibson zove "mitologija trke za šećerom". Mit otprilike glasi ovako: nakon što pojedemo obrok bogat ugljenim hidratima ili šećerom bogatu užinu, nivo šećera u krvi naglo raste i mozgu šalje signal
da "stiže" šećer. To donosi privremeni osećaj snage, ali ubrzo sledi "slom" šećera i pad takozvane mentalne energije.
U najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu Bilten ishrane u izdanju Britanske fondacije za ishranu, Gibson je sistematizovao 25-godišnje istraživanje uticaja glukoza na funkciju mozga. Zaključio je da, dok mozak zaista "vapi" za
šećerom, ideja da konzumiranje preterano zaslađene hrane poboljšava mentalne sposobnosti nije ništa više nego, u najboljem slučaju - pojednostavljivanje.
Mit o "trci za šećerom" potiče, najverovatnije, iz onoga što je poznato kao "oralni test tolerancije na glukozu" kojim se meri nivo šećera u krvi osoba koje prethodnu noć nisu jele a zatim im je dat super bogato zaslađena tečnost.
Izvor: Fonet
