Izvor: Glas javnosti, 07.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktore, dođi u septembru!
Sa diplomom doktora genetike i mikrobiologije, stečenom na svetski priznatom „Witwatersrand’’ Univerzitetu u Johanesburgu u Južnoafričkoj Republici, i još četiri takođe svetski prestižne diplome iz oblasti genetike, Užičanka Ana Rebić (34) punih šest meseci po povratku u Srbiju - obija pragove Nacionalne službe za zapošljavanje, uzalud tražeći posao! U međuvremenu, na njenu adresu u Užicu stigla je ponuda iz Bazela, gde bi mikrobiologa i genetičara njenog znanja i profila >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dočekali širom otvorenih ruku, ali, u Srbiji, kao da čitava država vrvi od genetičara i mikrobiologa, za Anu, posla nema, pa čak ni naznaka da bi u nekoj od srbijanskih ustanova skorih dana mogla da se zaposli.
- Jedno je u Srbiji prosto neverovatno-pričam sa čovekom, doktorom, profesorom, koji je na nekom položaju, o mom zaposlenju, dođem sutradan, ili posle nekoliko dana, njega - smenili. Nema ga u kancelariji! Vratila sam se iz Johanesburga puna strpljenja, ali i nade da ću u Srbiji lako naći posao, da u mojoj domovini ima zdravog razuma, da su stručnjaci traženi, a ja punih šest meseci čekam nostrifikaciju diplome, za koju su mi rekli da će biti završena za - šest nedelja. Ovde mi za nostrifikaciju traže 54.000 dinara, u mojoj Srbiji, a u Nemačkoj, niko me za nostrifikaciju diplome iz Južnoafričke Republike nije ni pitao. I kako ja sad da ohrabrim, da pozovem da se vrate, moje prijatelje koji rade i studiraju širom sveta - pita ova Užičanka, čudu se čudeći šta ju je u Srbiji snašlo.
I još jedna pojava u Srbiji je za Anu, dodaje, potpuno neshvatljiva: svuda u svetu agencije za zapošljavanje udostoje svoje klijente, one koji traže posao i javljaju se na konkurse, makar - odgovorom. Ovde u Srbiji tako nešto još ne - praktikuju.
Pre punih 14 godina, 1994. u vreme krize i nemaštine u Srbiji, Ana je sa porodicom krenula put daleke Južne Afrike. Prvih pet godina u novoj zemlji, novom gradu, radila je po buticima i supermarketima u Johanesburgu, a onda je upisala studije, život posvetila nauci i genetici posebno. Po završetku fakulteta, sa juga Afrike krenula je u Nemačku, ovog puta kao stipendista i južnoafričke i nemačke vlade, da - priprema doktorski rad. Iz Nemačke, po obavljenom poslu, vratila su u Južnoafričku Republiku, tamo na Univerzitetu „NJitnjatersrand’’ odbranila doktorski rad, stekla zvanje doktora biotehnologije, čija je uža specijalnost genetika i mikrobiologija, a uz diplomu brzo je stigla i ponuda Univerziteta „Pitermorizburg’’ da preuzme katedru za genetiku na toj visokoškolskoj ustanovi.
- Uz sve to ja sam ipak rešila da se vratim u Srbiju i rodno Užice. Prijavila sam se na Zavod za zapošljavanje i kako tada, tako i sad. Isprva, bila sam uverena da ću se zaposliti odmah, prvog dana, čim se budem prijavila, da će me dočekati oberučke, da i u Srbiji važe pravila kao svuda u svetu, gde bi stručnjaka ovog profila jedva dočekali, ali, sad vidim, prevarila sam se. Sad da kolegama iz Južnoafričke Republike ili Nemačke sa kojima sam se školovala ispričam šta sam ovde, u Srbiji, doživela, verovatno mi ne bi poverovali. Idem kod savetodavca, aktivno tražim posao, nadala sam se da će me zaposliti u laboratoriji bolnice u Zavodu za javno zdravlje... Posle, čekanje se oteglo, tražila sam da me primi predsednik opštine, da ga upoznam sa mojim problemom, primio me njegov zamenik, ali, stekla sam utisak, više iz znatiženje i kurtoazije, nego sa ozbiljnom namerom da mi pomogne. Išla sam i u bolnicu, pričala sa direktorom Zdravstvenog centra a dobila sam odgovor da posla nema do septembra, posle - videće... - kaže Ana.
Dok se nedelje i meseci ređaju, Ana sedi kod kuće i, kaže otvoreno, razmišlja - u koju partiju da se učlani i kome da da novac kako bi za uzvrat dobila posao.
- Da sve bude još interesantnije, u međuvremenu sam ustanovila da u Srbiji ne postoji šifra delatnosti za moje obrazovanje i kvalifikaciju, pa shodno tome nema ni odgovarajućih konkursa. Svi pravilnici u Srbiji pravljeni su za ljude koji su školovani ovde, za nas koji smo završili fakultete i doktorske diplome stekli u inostranstvu nema čak ni te šifre delatnosti - kaže u čudu ova Užičanka, dodajući da o povratku u inostranstvo zasada, ipak, ne razmišlja jer da je htela da ostane u Africi ili negde u svetu ne bi se ni vraćala u Užice.
Postovana Gospodjo Rebic naivnost i patriotizam se placa u Srbiji, nismo pozeljni ni mi ni Nasa deca, potreban im je samo Nas Novac da ga uzmu ili kad bi im ga dali oni bi znali sta bi sa njim, svi mi ostali neznamo nista. Moj sin zeli krajem ove Godine da se vrati da zivi u Srbiji. Meni licno se dize kosa na glavi i sokiram se i na samu pomisao. Pre dvanes Godina mi se Sin vratio u Srbiju da studira, videv si kako se mladi Studenti na Zapadu snalaze i zaradjuju sebi za studije pozeleo je i on da nesto radi i studira, Supruga i Ja smo mu otvorili meli Kafic i mali Klub sa Video igrama. Pocetak je lep mladi su dolazili i provodili vreme, bilo je i zaposljenih radnika sto je za Srbiju bilo od koristi. Nazalost kad su videli pojedini zlobnici da sve to lepo radi da nema problema da Policija nema problema u nikakvom smislu slali su ravno 12 puta Inspekciju da vrsi Kontrolu, Inspekcija je dolazila uvek po prijavi od Komsija, Nastavnici uz susedne Skole su maltretirali i ekstra prozivali decu da ih ispituju ako su bila vidjena u Video klubu da igraju video igrice. Pocelo je od strane pojedinih Nastavnika da se desava da stoje pred video klubom i da kontrolisu ko ulazi i ko izlazi. Normalno vremenom je Klub i Kafic zatvoren i prostorije su pretvorene u Prodavnicu koja se iznajmljuje kome treba. Novi udarac i samar je dosao kada je na Visoj Skoli Profesro zatrazio od mog sina da mu donesemo Televizor i to odredjene velicine i odredjene Marke. Moj Sin je odbio tako nesto zato sto se radilo o predmetu gde je bio jaci i od njegovog Profesora jer je Kolegama Pomagao i objasnjavao i ono sto ni Profesor nije znao. (Programiranje Kompjutera i izrada Programa znanje je doneo iz Svajcarske). Posto nije bilo Televizora nije bilo ni polaganja ispita i Sin se vrati nazad za Svajcarsku. Doslo je do promena (DOS je na Vlasti) opet se Sin ponadao da moze nesto da radi i uradi i za sebe i za Srbiju Registruje Firmu u Svajcarskoj za Uvoz-Izvoz rezane gradje, sve mu je u Srbiji obecano sve je pokusavao ali je non stop nailazio na zid jer je uvek ovaj ili onaj za ove ili one Papire trazio svoj procenat da bi to moglo da ide, o tome da su i Dobavljaci poceli da podvaljuju sa Kvalitetom Sin je bio primoran da prekine posao i da ugasi Firmu. Sada je postao Otac i zeli da njegovo dete zivi u Srbiji u svojoj kuci sa svojim Narodom nezeli da mu dete raste kao stranac kako je on rastao zelje i snovi su mu veliki spremio je i Kapital i Masine, Zgrade da kad se vrati da pocne da radi i vec na prvim koracima se spotice u pripremnim radnjama se opet javljaju Mister procenti, Gospoda koja uslovljava i ucenjuje. Nemojte Draga Gospodjo Rebic da se zanosite zavist i podlost je na prvom mestu, Nase Politicare neinteresuje Srbija i Srpski Narod njih interesuju samo njihove Fotelje i njihova licna zarada ostalo je nebitno. Zalosno ali istinito.
Postovana koleginice,
ovo Vam pisem kao nesto stariji kolega, slicnog obrazovanja, koji je vec u dva navrata pokusao "povratak" posle "promena".
Na zalost rezultati su bili porazavajuci!
U tzv. nauci Srbije jeste doslo do promena, ali nagore!
Svi stari "kadrovi" su jos na svojim mestima. Ostala mesta su popunjena onima koji nisu uspeli da odu iz zemlje i nauce nesto vise od demagogije koju su im servirali njihovi "ucitelji" i koju oni sada serviraju svojim studentima.
O pravoj nauci nema vise ni reci!
O poslu takodje. Iako se zaposlite, necete imati posao, tj. necete moci raditi ono za sta ste/smo se skolovali.
Doneseni su novi zakoni o "vrednovanju naucnog rada" i "izboru u zvanja", tako koncipirani da poslusni nize- i srednje-strucni "naucnici" bivaju bodovani maksimalno.
Studiranje u inostranstvu se ne boduje ako nije "u svrhu saradnje sa Ministarstvom".
Ukratko, bez radikalne smene vecine sadasnjih "naucnih radnika", reorganizacije rada i novog kadra iz inostranstva ovakvu nauku treba ukinuti a naucnike treba penzionisati. Manje kostaju Srpski radni narod ako ne rade!
Postovani kolega,
zao mi je sto niste imali srece da upoznate i dobrih profesora (koji su na zalost u manjini za sada!!!) a koji bi se zalozili za Vas i pomogli prilikom povratka u Srbiju. Ima u zemlji jos uvek zdravog razuma i Srbija moze samo da dobije sa povratnicima iz dijaspore. Mi donosimo ZNANJE i neka nova iskustva, tehnologije koje su primenljive. Ostavljavam po strani sve negativnosti koje me prate na ovom trnovitom putu. Upornost i istrajnost su karakteristike kvalitetnih naucnika.
Samo onda kad iscrpim sve opcije, pakujem kofere i napustam Srbiju mirne savesti. Do tada istrazujem ...
Gospodjo Rebic, zao mi je niste se meni obratili za posao. Ja u zavodu radim ve'c30 godina i ja se pitam za posao u Zavodu za javno zdravlje Uzice
Kod drugih da idete ne vredi. Da li ste clan mozda neke partije, mozda bi valjalo da razmislite i o tome.
Ja radim u laboratoriji i ja se pitam za sve.
Slobodno se obratite meni
Rade Zivadinovic
Baš lepo što se Vi lično pitate za sve. Mislim, sudeći po Vašem pravopisu...
Da pokusam napraviti "timeline"
- kaze izasla iz Srbije 1994
- upisala se na fax 5 god kasnije - recimo 1999
- Fax je znaci zavrsila 2003 godine
posle toga brani disertaviju i VEC JOJ NUDE KATEDRU ???? a ima max 3 godina staza.
Zatim, nije mi jasno kako taj "strucnjak" PRIJE ODLUKE DA SE VRATI U Srbiju nije uradio nikakav "research" (istrazivanje) cime bi ustanovila da njeno zvanje ne postoji u nomenklaturi zanimanja ???? Ima ovde mnooogo podpitanja
Nije mi jasno sta je to "disertavija" i kako se to brani "DISERTAVIJA"...
Dragi gospodine Anoniman,
Vidim da Vam nešto nije jasno u vezi sa školovanjem dr.Ane...Vama sa ijekavicom u Srbiji nikad nije ništa jasno.Pa,zašto ne kontaktirate novinara ili redakciju novina,uzmete kontakt i vidite koja bi to informacija bila Vama dovoljna.Možda Vam samo ne ide matematika od ruke ili u Vašem slučaju od noge.Možda niste znali,ali sada je 2008.godina,a dr.Ana se vratila 2007.godine...Hajde,pokušajte ponovo da se saberete...Koliko sam razumela iz teksta,Ana je bila stipendista Južnoafričke vlade,što bi trebalo da znači da je veoma,veoma .....Šta?Hajde,pogodite....
I ne brinite se,neće Vam ona oduzeti Vaše mesto pod ovim nebom....Različite poslove radite....tj.ona ne radi,jer ona je doktor genetike i za nju nema posla...
Draga Ana,držim Vam pesnice...Polako,izborićete se...
Да ли су Вам рекли ког септембра да дођете..???Проверите и ту информацију,да не би било забуне...
Значи,треба да се јавите господину Живадиновићу....Не знам да ли да се смејем или да плачем.Ана,контактирајте тог господина који се тако великодушно нуди за посао,па нам реците шта је било...Јако је то занимљиво...Толико је блесаво,да је можда и истинито...Ха,ха,ха....
Желим Вам пуно среће....Не повлачите се....
