Izvor: Politika, 18.Okt.2010, 02:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktor za objekte na daljinsko upravljanje
Ubuduće bi već u fazi gradnje trebalo da se predvide mesta za određeni broj senzora. Tako bi bilo moguće i lakše nadgledati sve značajnije objekte pa i Gazelu, kaže ovogodišnji dobitnik Telfordove medalje, najvišeg britanskog priznanja u oblasti građevinskog inženjerstva
Kada je pre 14 godina zakucao na vrata uglednog Imperijal koledža rekli su mu da ne mora da se predstavlja jer dobro znaju ko je. Pre desetak dana Čedo Maksimović (63), do odlaska u London redovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, nagrađen je Telfordovom zlatnom medaljom. Najviše britansko priznanje u oblasti građevinskog inženjerstva podelio je sa još sedam naučnika za rad o novoj generaciji „inteligentnih” senzora za osmatranje građevinskih objekata i infrastrukturnih sistema u realnom vremenu.
– Senzori i prateća oprema koji su ranije bili glomazni i skupi, sa mnogo žica i kablova, doživeli su tehnološku promenu. Osim što su male, ove nekada pasivne sprave sada mogu da urade dosta stvari za koje je bilo potrebno mnogo više vremena, rada i stalno prisustvo stručnjaka. Opremljeni su procesorima tako da sirove rezultate merenja mogu da obrade i da ih bežično pošalju. Postaju „inteligentni“ i dostupni za širu primenu. Sigurno da mogu da se primene i na „Gazeli” i na bilo kom drugom mostu, tunelu, cevovodu, a posebno na složenim sistemima kao što su postrojenja za prečišćavanje vode i slično. Suština je u tome da je osmatranje sada moguće uraditi i daljinski, ne mora da se dolazi na objekat da bi se „očitali“ rezultati, objašnjava za „Politiku“ profesor Maksimović.
Kakve su prednosti ovog metoda i da li postoje mane?
Prednosti su ogromne. Moguće je „pokriti“ daleko veći broj ključnih objekata i sistema, moguće je da se sve radi s jednog mesta i jeftinije je. Zbog mogućnosti bežičnog prenosa signala nisu potrebna velika raskopavanja da bi se postavili signalni kablovi. Mana je što ako se naknadno ugrađuju postoji trošak da bi se pripremilo merno mesto, da bi se senzori postavili i snabdeli energijom. Ubuduće bi veliki objekti trebalo da u fazi gradnje budu „oblepljeni“ senzorima koji mogu da se koriste i za probna opterećenja i u fazi eksploatacije. Svi objekti imaju svoj životni vek i samo je bitno da ih mi dobro pratimo i intervenišemo u pravom trenutku.
Da li su sa ovim istraživanjem upoznate kolege u Beogradu?
Jesu, ja sam sa kolegama sa Građevinskog fakulteta u Beogradu u stalnom kontaktu. Profesor Dušan Prodanović nešto slično dosta dugo radi samo što su skromnije finansijske mogućnosti i neorganizovanija sredina, pa je znatno teže da se brzo dođe do rezultata. Pretpostavljam da profesionalne institucije kao što je „Pupin“ to sigurno rade na svojim telekomunikacionim sistemima.
Da li su „inteligentni” senzori već deo nekog projekta u Velikoj Britaniji?
Velika kompanija „Temz voter“ koja snabdeva London vodom ima nekoliko projekata s nama. Ekipa mog kolege Ivana Stojanova, kome sam ja bio mentor, koristi ovu tehnologiju da podvrgne sistematskom testiranju velike crpne stanice i otkriva čitav niz problema za koje ranije nisu ni znali da postoje jer nije bilo mogućnosti da se to uradi efikasno sa jeftinim sredstvima. Ja koordiniram drugi projekat gde radimo na razvoju novih metoda za kratkoročnu prognozu poplava u gradovima koje izazivaju jaki lokalni pljuskovi. Upravo smo postavili senzore u Londonu blizu mesta gde će biti Olimpijada 2012. za merenje intenziteta kiše i nivoa u kolektorima i vodotocima.
U nagrađenoj ekipi je pored Vas i Bugarina Ivana Stojanova i jedan Japanac. Da li se u jednom razvijenom društvu kao što je britansko uopšte naglašava nacionalnost naučnika?
Ne previše. Postoje posebni konkursi za dodelu doktorskih stipendija koji su dostupni samo domaćim i studentima iz EU, ali pri realizaciji velikih projekata bitan je kvalitet istraživanja i rada. Često u ovim projektima imate samo strance. Nacionalna pripadnost je sporedna, na to se skoro ne obraća pažnja. Bitno je za te zemlje kad neko od njihovih ljudi dobije nagradu, ali pri izboru ekipe prvenstveno se gledaju stručna sposobnost i kvalitet.
U vašem radu je naglašena zaštita životne sredine. Da li je to postao imperativ u građevinskim projektima?
Ne samo u građevinskim projektima, to je praktično postao imperativ opstanka planete i postaje sve značajnije u svim ljudskim delatnostima. Time su se nekad bavili samo entuzijasti da bi se posle shvatilo da je to jedan vrlo ozbiljan problem. To nije nikakvo isterivanje mode već deo proizvodnog procesa, način življenja, a na duže staze i uslov opstanka.
Kako može da se unapredi nauka u Srbiji. Da li je novac ključan faktor?
Novac je bitan, ali ne i jedini faktor. Srbija jeste u teškim ekonomskim problemima, kao i ostale zemlje, ali je procenat izdvajanja za nauku mali, a i organizacija istraživanja bi trebalo da se znatno poboljša. Sadašnje ministarstvo pokušava da uvede ozbiljnije načine ocenjivanja i vrednovanja predloga projekata, ali to nije dovoljno. Najznačajnija istraživanja u svetu rade mladi ljudi sa 20 i nešto godina i kada rade doktorate to im je jedini posao. Kod nas doktorate rade ljudi koji imaju čitav niz drugih poslova, pa to rade „usput“ u slobodnom vremenu, subotom. Sa takvim načinom rada ne mogu se postići značajni rezultati.
----------------------------------------------
Beograd domaćin konferencije o oticanju kiša i poplavama u gradovima
Za dve godine, 2012, Beograd će biti domaćin međunarodne konferencije iz serije koju ste vi osnovali?
To je serija konferencija Urban Drainage Modelling o modeliranju procesa oticanja od kiša sa gradskih površina koje izazivaju poplave. Sa pokojnim kolegom Miodragom Radojkovićem pokrenuo sam tu seriju 1986. godine. Prethodne su održane u Dubrovniku, Moskvi, Londonu, Drezdenu, Orlandu, Melburnu i Tokiju. Sledeća je u Beogradu, da se vratimo na izvor gde je sve počelo.
J. Kavaja
objavljeno: 18/10/2010
