Izvor: Politika, 01.Avg.2011, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dok brodovi plove kroz Đerdap
Visinsku razliku od 30 metara plovila lako savladavaju za otprilike sat i po vremena, ulazeći u dve komore prevodnice. Zbog brane su mnoga arheološka nalazišta ostala pod Dunavom.
Kakav pogled! Levo: put preko brane, kažu dugačak osamsto metara, mnogo automobila na njemu i tamo, gde je onaj poslednji u koloni, nalazi se Rumunija. A baš ispod nas – brod, na gornjoj platformi putnici, neki šetaju, neki nezainteresovani za okolinu odmaraju se u ležaljci, čekaju da nastave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << putovanje ka Crnom moru. Posmatramo sa tornja hidroelektrane „Đerdap” kako će ogromno plovilo za 90 minuta savladati visinsku razliku od 30 metara, uplovljavajući u dve komore, koje rade po sistemu spojenih sudova, saznajemo od našeg stručnog vodiča inženjera Slobodana Stamenova, a pune se ili prazne takozvanim lateralama.
Kada voda dostigne potreban nivo da brod može bezbedno da pođe napred, pregradni zid se spušta i „prvi korak” je napravljen. Onda još jedan u drugoj komori, gde se, takođe, podešava visina vode i – srećan put! Kapetan broda i tog dana dežurni kapetan u tornju, su u stalnoj radio-vezi, tako da u komori širokoj 34,5 i dugačkoj 311 metara ne može da bude nekih iznenađenja. Sedam dana na našoj strani Dunava sva plovila bivaju puštana nizvodno, a na rumunskoj uzvodno, pa onda obrnuto, saznajemo od domaćina u tornju.
Kolika je snaga Dunava na sredini zapitaće se mnogi, znajući činjenicu da brod uz obalu, sa kote nadmorske visine od otprilike 70 metara, gde je jezero ispred brane, silazi 30 metara niže posle prolaska kroz turbine? Mereno kilovat-satima, od 1970. godine do juna ove 2011, „Đerdap 1” je proizveo 227 milijardi kilovat-sati. Da se čoveku zavrti u glavi od brojke, baš kao i kada smo sa inženjerom Stamenovim ušli ispod rotora, u prostor koji se otprilike nalazi u nivou dna Dunava. Metalna skalamerija teška više od dvadeset tona vrti se neverovatnom brzinom i pravi „vetar” kao da duva košava. Čudo, moćna voda, a tek buka... Glavna hala je, inače, puna majstora koji nastoje da, revitalizujući agregate, kako se to stručno kaže, produže za tri decenije radni vek elektrane, koja radi već 37 godina i još povećaju snagu postrojenja. U prevodu na jezik običnog potrošača to znači – učinak ravan snazi jedne nove hidrocentrale.
E sad: struja ili prošlost? Zbog gradnje brane, koja je, kao rampa na Dunavu, podigla nivo vode, mnoga nalazišta su ostala u talasima reke. I nekada su graditelji pobeđivali vrtloge Dunava i krševite obronke klisure, Trajanova tabla je jedan od dokaza za to, srećom 12 metara podignuta uvis da ne bi ostala pod vodom. Sačuvan je i stub velelepnog mosta, koji je sam Trajan srušio da bi zaustavio Kelte na drugoj strani reke...
Mr Jelena Kondić, savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu, istovremeno je i stručnjak na „privremenom” dugogodišnjem radu u Kladovu. Zatičemo je sa šezdesetak mladih Kladovljana na utvrđenju Diana, a od nje kasnije čujemo da je tu nekada bio rimski logor za smeštaj mešovite vojske, od drugog do šestog veka ove naše ere. Mladi Kladova, srednjoškolci i oni nešto stariji zadovoljni su što se druže i korisno „troše” letnji raspust u nekoj vrsti edukativno-vaspitnog kampa, kako pokušava da ga opiše Jelena Kondić. Sunce upeklo, ali to kao da nikome ne smeta, prihvatili se alatki i svako nešto sređuje.
– Zbog ovih vrednih devojaka i momaka bilo bi zaista lepo da se obnovi tradicija radnih akcija. Uz podršku hidroelektrane „Đerdap” i ove godine smo raspisali konkurs i pozvali volontere, doduše uz neku simboličnu nadoknadu da nam pomognu da nastavimo započeti posao na iskopinama. Javilo se čak 170 omladinaca, ali morali smo da odaberemo 60, uzrasta od 17 do 26 godina. Imaju organizovan prevoz i ovde se zaista pokazuju u najboljem svetlu. Očistili su teren, ali su raspoloženi da urade sve što im se poveri, da uđu i u depoe – objašnjava Jelena Kondić, inače i direktorka Arheološkog muzeja Đerdap u kome se nalazi vrlo bogata zbirka eksponata, koja svedoči o istoriji kladovskog kraja. Istovremeno ovaj vrsni istraživač je i rukovodilac višedecenijskog projekta na utvrđenju Diana, koji je nekada, ističe, bio zaista uređeni grad.
Ipak, ničega ne bi bilo, pa ni posla za arheologe da Dunav put do ušća nije krčio baš tuda. Naša sagovornica ističe da je reka ono što povezuje prošlost i sadašnjost na prostorima Kladova, podseća na rimske vladare i one potonje, ekonomske interese koji su oduvek na obali kreirali život. I ostalo je sigurno još mnogo toga što će neke nove generacije tek otkrivati, a slušajući Jelenu Kondić koja sagovorniku nudi neverovatne priče o prohujalim vekovima, za koju na ove dve stranice zaista nema mesta, ne sumnjamo da će biti i onih koji će se opredeliti za arheologiju ili istoriju.
-----------------------------------
Žene uvek u akciji
Slavica Boraković iz Udruženja „Misija kreativa” je vrlo zadovoljna što su uspeli da dobiju prostor i u nekada zatvorenu kuću u centru Kladova, legat doktora Branka Stankovića, poprilično ruiniranu, malo dovedu u red i postave šest razboja. Ovog leta tu za mesečnu platu rade žene, angažovane četiri meseca na „javnim radovima” posredstvom „Etnomreže”, koja objedinjuje sva udruženja tog tipa, a od donacija USAID-a.
Njihove rukotvorine, utemeljene na vekovnoj tradiciji kraja u kome žive, ali moderno dizajnirane i upakovane, postaju protokolarni pokloni vlade Srbije. I lane je „Misija kreativa” učestvovala u toj akciji, s tim što su ovoga puta angažovane i invalidne osobe. Najvažnije je da prostirka, ćilim, šal, torbica budu vrhunski izrađeni.
– Nije to posao za svakoga, bitan je afinitet. Naše udruženje „Misija kreativa”, nastalo 2007. godine sa idejom da se ožive stari zanati, okuplja žene koje vole ručni rad i mi, kada se steknu uslovi i pristignu finansije, angažujemo one voljne da osam sati provedu na poslu za razbojem – objašnjava Slavica, vrlo preduzimljiva, s obzirom na to da ima dugogodišnje iskustvo u okupljanju stotine vrednih tkalja i pletilja, koje su nekada radile za „Jugoeskport”.
– Rekla bih da čim počne da se živi normalnije, ljudi imaju potrebu za lepim, pa i rukotvorinama i drago mi je da smo počeli da obnavljamo ono u čemu smo se nekada pokazali vrlo dobrim. Izlažemo u galeriji u čaršiji ili gde nas već pozovu i keramiku koju naši članovi prave – dodaje Slavica, ističući da je podrška Žakline Nikolić, direktorke Centra za kulturu bila vrlo značajna u tome.
-----------------------------------------
Kladenac, klada ili...
Postoji nekoliko pretpostavki o tome kako je Kladovo dobilo ime. Veruje se da ime grada potiče od reči kladenac, jer Kladovo ima mnogo izvora, mada su neki skloni da veruju da je presudila klada iz posečenih šuma, pri čemu se prigovara da su takve seče kasnijeg datuma u odnosu na prve pisane pomene imena grada.
Pod današnjim imenom, Kladovo se prvi put pominje u jednom austrijskom vojnom dokumentu, u kome je zabeležen napad hajduka iz Vlaške na grad 1596. godine. Među najstarijim i najvrednijim pisanim podacima je opis grada koji je u svom putopisu zabeležio, prilikom boravka u Kladovu, turski geograf i putopisac Evlija Čelebija.
Rajna Popović
objavljeno: 01.08.2011.
