Izvor: B92, 06.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na danasnji dan, 6. septembar
1522. Spanski moreplovac Huan Sebastijan del Kano zavrsio prvo putovanje oko sveta, koje je 1519. poceo Fernando Magelan s 5 brodova i 270 mornara. Del Kano preuzeo komandu kada su 1521. Magelana ubili filipinski urodjenici i vratio se u Spaniju s jednim brodom i 18 mornara.
1566. Umro turski sultan Sulejman II Velicanstveni. Tokom njegove 46-godisnje vladavine Otomansko carstvo dostiglo vrhunac moci i najvece teritorijalno prosirenje. Umro prilikom opsade Sigeta u trecem pohodu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Bec.
1688. Austrijska vojska pod komandom bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela, uz pomoc srpskih dobrovoljaca, savladala otpor Turaka i usla u Beograd. Turci ga ponovo zauzeli 1690.
1729. Rodjen nemacki pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson, osnivac jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemackoj i tvorac prve moderne jevrejske filozofije religije.
1757. Rodjen francuski general i drzavnik Mari Zozef, markiz od Lafajeta, nazvan "herojem 2 sveta" u Americkom ratu za nezavisnost gde se borio protiv Britanaca. Po povratku u Francusku bio predstavnik plemstva u skupstini i zastupnik liberalnih ideja.
1860. Rodjena americka pacifistkinja i drustveni reformator Dzejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Bavila se prakticnim resavanjem socijalnih problema i bila predsednik Medjunarodne zenske lige za mir i slobodu.
1898. Holandska kraljica Vilhelmina stupila na presto. Na isti dan 1948. kraljica abdicirala u korist kcerke, princeze Julijane.
1901. U Bufalu anarhista Leon Colgos izvrsio atentat na predsednika SAD Vilijema Mekinlija. Mekinli od zadobijenih rana umro nedelju dana kasnije, a 14. septembra nov predsednik SAD postao je Teodor Ruzvelt.
1914. Francuske trupe uz pomoc britanskog ekspedicionog korpusa krenule u kontraofanzivu na frontu sirokom 500 kilometara, cime je pocela prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj u Prvom svetskom ratu, u kojoj je za 4 dana nemacka vojska pretrpela tezak poraz.
1914. Na zahtev saveznika da posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska pocela operacije protiv Austrijanaca u Sremu i istocnoj Bosni, poznate kao Bitka na Drini. Borbe trajale do 11. novembra, kada je srpska vojska bila prisiljena da se povuce.
1940. Rumunski kralj Karol II Hoencolern u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine abdicirao u korist sina Mihajla.
1965. Napadom indijske avijacije na pakistanski grad Lahor poceo rat Indije i Pakistana zbog Kasmira. Sukob okoncan 25. septembra posredstvom UN.
1966. Skupstinski kurir Dimtrik Cafondas ubio juznoafrickog premijera Hendrika Frensa Fervuda za vreme parlamentarne debate u Kejptaunu. Kao premijer od 1958. Fervud doneo najveci broj zakona sistema aparthejda u Juznoj Africi.
1968. Africka kraljevina Ngvani, Svazilend, stekla nezavisnost od Velike Britanije, ciji je posed bila od 1881.
1970. Palestinski teroristi oteli 4 aviona koja su letela iz Evrope u Njujork. Narednog dana u Kairu zapaljen "Boing 747" kompanije "Pan Ameriken", a 2 "Boinga 707" dignuta u vazduh 12. septembra u Jordanu. Cetvrti avion se spustio u London, a otmicarka Lejla Kaled uhapsena.
1975. U zemljotresu u istocnoj Turskoj 2.350 ljudi poginulo, ranjeno oko 3.000.
1988. Jedanaestogodisnji decak Tomas Gregori postao najmladja osoba koja je preplivala Lamans. Plivanje trajalo 11 sati i 54 minuta.
1991. SSSR priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije, Lenjingradu vraceno ime Sankt Peterburg.
1994. Premijer Irske Albert Rejnolds prvi put se sastao s vodjom "Sin Fejna", politickog krila IRA, Dzerijem Adamsom i razgovarao o politickom resenju dugogodisnje krize i sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.
1997. Britanska princeza Dajana, koja je poginula 31. avgusta u saobracajnoj nesreci u Parizu, sahranjena na porodicnom imanju, posle pogrebne ceremonije koju je posredstvom TV pratilo vise od 2 milijarde ljudi sirom sveta.
1998. Umro japanski filmski reditelj Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju filmovima "Rasomon", "7 samuraja", "Ran". Dobitnik 2 Oskara za najbolji inostrani film.
2000. U sedistu UN u Njujorku otvoren "Milenijumski samit UN", najveci skup svetskih lidera u istoriji na kom je ucestvovalo 150 kraljeva, predsednika i premijera. Od svetskih lidera samitu nisu prisustvovali samo predsednici Iraka Sadam Husein, Jugoslavije Slobodan Milosevic i Libije Moamer Gadafi.
