Izvor: B92, 05.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na današnji dan, 5. mart
1496. Engleski kralj Henri VII primio u službu italijanske pomorce Đovanija i Sebastijana Kabota da bi za englesku krunu otkrili nove zemlje. Njih dvojica 1498. stigli do Severne Amerike.
1684. Nemačka, Poljska i Venecija u Lincu formirale Svetu ligu protiv Turske.
1696. Rođen je italijanski slikar Đovani Batista Tijepolo, jedan od poslednjih velikana venecijanskog slikarstva.
1770. Britanske trupe u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vlasti, ubile 5 demonstranata, a taj događaj, poznat kao "bostonski masakr", ubrzao izbijanje Američkog rata za nezavisnost.
1827. Umro italijanski fizičar Alesandro Volta, koji je izumeo elektrofor, galvanski element, bateriju galvanskih elemenata. Po njemu su mnogi pojmovi u fizici dobili ime, Volt, Voltamper, Voltin luk.
1832. U Beogradu počela da radi prva štamparija u Srbiji, prva štampana knjiga bila "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.
1856. Londonsko pozorište "Kovent Garden" uništeno u požaru.
1916. Španski prekookeanski putnički brod "Princ od Asturije" potonuo nekoliko minuta pošto je udario u stenu u blizini brazilske obale. Od 588 putnika i članova posade život izgubilo 445.
1933. Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera osvojila većinu u nemačkom parlament.
1945. Američke trupe u Drugom svetskom ratu ušle u Keln.
1953. Umro sovjetski lider Josif Visarionovič Džugašvili Staljin. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti bio neprikosnoven vladar SSSR i lider komunističkog sveta. U partijskim "čistkama" od 1934. eliminisao političke protivnike, a svojom politikom doprineo zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme "hladnog rata" i narušio ugled SSSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa 1948. pokušao da Jugoslaviju čvršće podredi sovjetskoj kontroli.
1953. Umro ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca XX veka. Njegov opus čini 138 dela, a komponovao je i muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna "Aleksandar Nevski" i "Ivan Grozni".
1964. Umro prvi filmski snimatelj na Balkanu Milton Manaki, koji je 1905. počeo da filmskom kamerom beleži dogadjaje.
1966. Svih 124 putnika i članova posade poginulo kada je britanski putnički avion udario u planinu Fuđi u Japanu.
1970. Stupio na snagu ugovor o neširenju nuklearnog oružja koji je potpisalo 45 zemalja.
1975. Kuvajt nacionalizovao naftnu industriju, uključujući imovinu britanskih naftnih kompanija.
1983. Na izborima u Australiji laburisti Boba Houka pobedili liberale Malkoma Frejzera.
1984. Umro italijanski pevač Tito Gobi, operski bariton svetskog ugleda.
1993. Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma srušio se makedonski putnički avion "Foker 100". Poginulo 77 od 97 putnika i članova posade.
1998. U terorističkom napadu tamilskih pobunjenika u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu poginulo 37 i ranjeno oko 250 ljudi.
1999. Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, što je izazvalo oštre proteste u Republici Srpskoj.
2001. Predsednici Jugoslavije i Republike Srpske Vojislav Koštunica i Mirko Šarović potpisali su Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza SRJ i RS.
