Izvor: B92, 04.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na današnji dan, 4. mart
1152. Fridrih I Barbarosa izabran za za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III. Kasnije bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.
1193. Umro Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, vojskovođa koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio pod franačkom vlašću, izazvao Treći krstaški rat.
1678. U Veneciji rođen kompozitor Antonio Vivaldi. Napisao više od 300 koncerata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni "Četiri godišnja doba", oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.
1801. Novoizabran predsednik SAD Tomas Džeferson postao prvi američki predsednik inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.
1857. Mirom u Parizu završen britansko-persijski rat, a šah Persije priznao nezavisnost Avganistana.
1877. U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put izveden balet "Labudovo jezero" Petra Iliča Čajkovskog.
1933. Frenklin Delano Ruzevelt položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program, "Nju dil", za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.
1941. Britanska mornarica u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.
1945. Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.
1964. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.
1965. Sirija nacionalizovala 9 naftnih kompanija, među kojima 2 kompanije američkih naftnih koncerna.
1970. U havariji francuske podmornice "Euridika" u Sredozemnom moru u blizini Tulona život izgubilo svih 57 članova posade.
1974. Konzervativci u Velikoj Britaniji izgubili izbore, a premijer Eduard Hit podneo ostavku. Novu Vladu formirao lider laburista Herold Vilson.
1977. U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kom je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo bez domova.
1996. Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš-samoubica eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130, što je bio četvrti napad u Izraelu u 9 dana.
1998. Posle sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice, u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli masovne demonstracije širom Kosova. Ilegalna OVK pozvala sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a Savet NATO u Briselu ocenio da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.
2000. SAD ponudile 5 miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, optuženih pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.
2002. Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.
